Kako ubrzan ili usporen rad štitne žlezde utiče na srce? Kardiolog otkriva prirodu ove veze

Zbog kakvih simptoma pacijent češće završi kod kardiologa umesto kod endokrionologa i koliko se to često dešava, objašnjava prof. dr Siniša Pavlović, interventni kardiolog.

Shutterstock, Instagram

Štitna žlezda je organ od velikog značaja za regulaciju funkcija celog organizma, uključujući i rad srca. Njena pojačana ili smanjena funkcija (hipertireoza i hipotireoza) može značajno da utiče na srčane aktivnosti, kaže na Instaram nalogu prof. dr Siniša Pavlović, interventni kardiolog.

- Kada je funkcija štitne žlezde pojačana, dolazi do ubrzanog rada srca, pacijenti osećaju da se lakše zamaraju i kao da ceo dan trče, čak i kada stoje u mestu. U praksi se često dešava da ove osobe prvo potraže pomoć kardiologa. Nakon analize elektrokardiograma, razmatramo dva najčešća uzroka koji nisu direktno povezani sa srcem - značajnu anemiju, koju možemo da isključimo kada vidimo da pacijent nije bled, ili poremećaj funkcije štitne žlezde. U drugom slučaju se konsultujemo sa našim kolegama endokrinolozima i najčešće se to rešava njihovim delom posla, a naš deo posla je kasnije da to samo ispratimo - navodi profesor. 

Smanjen rad štitne žlezde

S druge strane, kod smanjene funkcije štitne žlezde, srčani rad se usporava. U ekstremnim slučajevima to može da dovede do situacija koje zahtevaju procenu mogućnosti ugradnje pejsmejkera. Kardiolog u tom slučaju mora da isključi hipotireozu kao uzrok, pre nego što se donese odluka o ovom zahvatu.

Shutterstock  Osobe s hipertireozom obično prvo potraže pomoć kardiologa

- Interesantno je da se povremeno javljaju i paradoksalne situacije kod hipertireoze - štitna žlezda radi pojačano, ali bez ubrzanog rada srca. U takvim slučajevima lekar mora pažljivo da prati kliničke znakove i na osnovu njih prepozna potencijalni problem, kako bi pacijenta uputio endokrinologu - objašnjava prof. dr Pavlović.

Povećan broj pacijenata 

Danas se poremećaji funkcije štitne žlezde javljaju znatno češće nego ranijih decenija i jako je važno da lekar misli na tu mogućnost, dodaje.

- Terapijski opseg koji nam je na raspolaganju je relativno bogat, a može da uključuje lekove, ali i hiruršku intervenciju u određenim slučajevima. Kada se funkcija štitne žlezde normalizuje, moguće je ne samo očuvati zdravlje srca, već i svih drugih organa u telu - poručuje kardiolog.

Pripremila: Nataša Lazović