Štitasta žlezda, kao najveći izolovani endokrini organ kod čoveka, igra ključnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima u našem telu. Ipak, ponekad je njeno uklanjanje najbolje rešenje.

Hirurško lečenje tiroidne žlezde postaje neizbežno samo u slučajevima kada drugi terapijski pristupi nisu dovoljno efikasni ili su previše rizični, kaže hirurg dr Dejan Radojević. Ovaj operativni zahvat obuhvata uklanjanje dela ili cele tiroidne žlezde, u zavisnosti od specifične dijagnoze, a dobra vest je da njeno uklanjanje ne utiče na opšte zdravlje i funkcionalnost pacijenta. Naprotiv, ovaj poduhvat stabilizuje metabolizam koji je bio narušen pre operacije.

- Ukoliko se odstrani cela štitasta žlezda, pacijent nastavlja da uzima hormone štitaste žlezde, a nastavlja i sa svojim svakodnevnim aktivnostima bez ograničenja. Jedina obaveza svakoga kome je štitasta žlezda odstranjena jesu redovne kontrole na 3-6 meseci - navodi doktor.

Simptomi smanjenog i pojačanog lučenja hormona

Kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona (hipotireoza), simptomi koje pacijent može da oseti su:

umor-iscrpljenost-shutterstock-2296399195.jpg
Shutterstock 

  • umor
  • depresivno raspoloženje
  • gojaznost
  • suvu kožu
  • promene na koži i kosi
  • lako zamaranje
  • otežano disanje

Sa druge strane, hipertireoza, odnosno pojačan rad štitaste žlezde može da izazove nervozu, ubrzan, srčani rad, pojačano znojenje, gubitak na telesnoj težini, tremor, promene u ponašanju.

Koliko često treba da idete na kontrole?

U zavisnosti od uzroka koji je doveo do operativnog ukljanjanja štitaste žlezde zavisi i vremenski period na koji se zakazuju redovne kontrole.

- Kod dobroćudnih oboljenja štitaste žlezde, nakon kontrole neposrednog postopeartivnog toka i skidanja konaca nakon 5-7 dana, kontrole se u prvih par meseci zakazuju češće radi adekvatnog regulisanja hormonskog statusa pacijenta. Nakon tog perioda, kontrole se proređuju na šest meseci ili čak godinu dana - kaže doktor.

stitna-zlezda-shutterstock-1294837870.jpg
Shutterstock 

Karcinom štitaste žlezde

Kod štitaste žlezde se pojavljuje najbenigniji karcinom u ljudskom organizmu, papilarni karcinom, ali i jedan od najamalignijih karcinoma, anaplastični karcinom. Dijagnozu nekog od karcinoma ove žlezde je u Srbiji tokom 2022. godini dobilo 478 ljudi.

- Od vrste karcinoma zavise vrsta i obim operativnog zahvata. Ponekad u postopeartivnom periodu prema odluci onkološkog konzilijuma lečenje treba dopuniti adjuvantnom terapijom sa radioaktivnim J13 radi boljih rezultata - navodi.

Nakon operacije karcinoma štitaste žlezde, kontrole su češće, ali se čak i u ovom slučaju te kontrole proređuju.

Potpun oporavak

Nakon neposrednog postoperativnog perioda, pacijent se vraća svakodnevnim obavezama i načinu života bez ikakvih ograničenja, a to se odnosi i na dugoročne prognoze za pacijentov život.

joga-shutterstock-2174891975.jpg
Shutterstock 

- Ne postoji nikakav razlog za promenu načina života ili načina ishrane koje zahteva operacija štitaste žlezde. Takođe, neki pacijenti se zabrinu da novo stanje može izuzetno loše da utiče na hormonski status, kao i na mentalno zdravlje. Znajte da nema nikakvog uticaja na mentalno zdravlje pacijenta, a hormonski status se prati na redovnim kontrolama i na taj način se drži pod kontrolom - navodi hirurg.

Pacijent može da se bavi sportom i drugim fizičkim aktivnostima kao i pre operacije, bez ograničenja, ali uz redovnu hormonsku terapiju koju uzima ujutru pola sata pre doručka.

Pripremila: N.L.

Izvor: Stetoskop.info/Zdravlje.kurir.rs