Kako kosti zarastaju? Ortoped upozorava: "6 do 8 nedelja je optimum, ali puna čvrtstoća vraća se tek za nekoliko meseci ili godina"
Zarastanje kostiju je složen biološki proces koji se odvija u fazama nakon preloma ili povrede.
- Zarastanje kostiju je složen biološki proces koji se odvija u fazama nakon preloma ili povrede. Tokom ovog procesa, organizam aktivira niz bioloških mehanizama kako bi obnovio strukturu i funkciju kosti. Kod većine odraslih, prelomi zarastaju za 6-8 nedelja, ali složeni prelomi ili prelomi određenih kostiju mogu zahtevati više vremena. Puna čvrstoća kosti se, međutim, može povratiti tek nakon nekoliko meseci ili godina, tokom faze remodelovanja - kaže prof. dr Dušan Marić, ortoped i dečiji hirurg.
Prva faza zarastanja kostiju - hemostaza i upala (1-3 dana)
Neposredno nakon preloma, dolazi do prekida krvnih sudova, što izaziva krvarenje. Trombociti iz krvi stvaraju krvni ugrušak koji zaustavlja krvarenje i obezbeđuje osnovu za početak zarastanja.
Oko ugruška se aktivira inflamatorni odgovor. Bele krvne ćelije (neutrofili i makrofagi) stižu na mesto preloma kako bi očistile mrtvo tkivo, bakterije i ostatke. U tom procesu oslobađaju se faktori rasta, poput faktora rasta trombocita (PDGF) i transformišućeg faktora rasta-beta (TGF-β), koji stimulišu zarastanje i privlače druge ćelije važne za reparaciju kosti.
U roku od nekoliko dana, specijalizovane ćelije poput fibroblasta i hondroblasta počinju da formiraju mekani kalus od kolagena i hrskavice oko preloma, što stabilizuje mesto preloma.
Druga faza zarastanja kostiju - formiranje mekog kalusa (1-3 nedelje)
Kada se faza upale smiri, mekani kalus postaje sve čvršći. Hrskavica se postavlja oko mesta preloma, povezujući polomljene krajeve kosti.
Ćelije koje su uključene su hondrociti (ćelije koje proizvode hrskavicu) i osteoblasti (ćelije koje formiraju kost) počinju da se razmnožavaju.
Strukturu kostiju čini mekani kalus, sastavljen prvenstveno od hrskavice, služi kao privremena veza, ali kost u ovoj fazi još uvek nije u potpunosti zarasla i ostaje lomljiva.
Treća faza zarastanja kostiju: formiranje tvrdog kalusa (4-6 nedelja)
Kako zarastanje napreduje, mekani kalus se postepeno zamenjuje tvrdim kalusom kroz proces poznat kao endohondralna osifikacija.
Osteoblasti počinju da stvaraju koštani matriks (uglavnom kolagen), koji se mineralizuje kalcijum-fosfatom, formirajući tvrdi kalus.
Ovaj kalus povezuje polomljene delove kosti i daje im čvrstoću.
Vremenom, hrskavica se zamenjuje tkanom kosti (vrsta kosti sa nepravilno raspoređenim kolagenim vlaknima), koja pruža veću otpornost.
Četvrta faza zarastanja kostiju: remodelovanje (meseci do godina)
U četvrtoj, završnoj fazi, tvrdi kalus se preobražava u zrelu, kompaktnu kost.
Osteoklasti (ćelije koje razgrađuju kost) uklanjaju tkanu kost iz kalusa, dok osteoblasti nastavljaju da formiraju novu kost, koja postaje organizovana u skladu sa originalnom strukturom.
Tokom nekoliko meseci do nekoliko godina, kost ponovo dobija svoj prvobitni oblik i čvrstoću. Višak kosti nastao tokom zarastanja se uklanja, a prelom postaje gotovo nevidljiv.
Faktori koji utiču na zarastanje kostijuPo
Postoje brojni faktori koji utiču na brzinu i kvalitet zarastanja kostiju, a neki od njih su:
Starost - Mladi organizmi brže zarastaju jer imaju veći regenerativni kapacitet.
Tip preloma - Jednostavni prelomi (čisti prelomi) zarastaju brže od komplikovanih (sa više fragmenata ili lošim poravnanjem).
Krvotok - Dobar protok krvi ubrzava zarastanje jer omogućava dostavljanje hranljivih materija i faktora rasta.
Imobilizacija - Pravilna imobilizacija preloma (gips, udlaga ili operacija) ključna je za uspešno zarastanje.
Ishrana - Unos vitamina i minerala, posebno kalcijuma, vitamina D i fosfora, od suštinskog je značaja za reparaciju kosti.
Zdravstveni problemi - Stanja poput dijabetesa, pušenja ili osteoporoze mogu usporiti zarastanje zbog loše cirkulacije, smanjene gustine kostiju ili oslabljenog imunog odgovora.
Šta treba da zapamtimo o zarastanju kostiju?
1. Faza hemostaze i upale: Formiranje krvnog ugruška i početak inflamatornog odgovora.
2. Formiranje mekog kalusa: Kolagen i hrskavica stvaraju privremeni most.
3. Formiranje tvrdog kalusa: Kost počinje da se formira i stabilizuje prelom.
4. Remodelovanje: Kost se preoblikuje i jača kako bi povratila svoju prvobitnu strukturu.
Prenela: Violeta Nedeljković
Izvor: Stetoskop.info/Zdravlje.Kurir.rs