Oprezno

Nagle promene vremena ugrožavaju zdravlje: Prvi na udaru pacijenti sa migrenama i srčani bolesnici

Shutterstock, Filip Plavčić, Petar Aleksić

Vremenska prognoza do kraja nedelje najavljuje skok temperature, potom sledi nagli pad u petak praćen kišom, a za vikend najavljene su temperature ispod nule tokom noći i sneg. Ovako nagle promene vremena mogu značajno uticati na naše zdravlje, često dovodeći do sezonskih bolesti ili pogoršanja hroničnih zdravstvenih problema.

Bilo da se radi o naglom padu temperature, porastu vlažnosti ili promeni kvaliteta vazduha, ove promene mogu da oslabe naš imunitet i sposobnost tela da se prilagodi. Vremenske fluktuacije utiču na naše zdravlje na nekoliko načina, a ovo su neke od najčeših promena u organizmu koje se mogu javiti. 

Glavobolje i migrene

Glavobolje ili migrene povezane sa vremenskim prilikama su prilično česte, a njihova težina može varirati od osobe do osobe. Ako otkrijete da ste osetljivi na promene vazdušnog pritiska ili vlažnosti, pokušajte da ugasite svetla u prostoriji, pa čak i da zaspite. Tople ili hladne obloge koje se stavljaju na glavu i vrat takođe mogu pomoći, kao i male količine kofeina u ranim fazama migrene.

Vaš lekar vam može dati lekove za olakšanje i preporučiti promene u načinu života. Važne su i dnevne rutine - vežbanje, rutina pre spavanja i obroci u isto vreme svaki dan. Pre svega je važno da ostanete hidrirani, regulišete izložđenost stresu i vodite dnevnik tako da vreenom možete uočiti obrasce.

Kardiovaskularni problemi

Nagle promene temperature mogu uticati i na kardiovaskularni sistem. Izlaganje niskim temperaturama može izazvati suženje krvnih sudova, povećanje krvnog pritiska i veće opterećenje srca. Ovo može biti posebno opasno za ljude sa već postojećim srčanim oboljenjima. Važno je pratiti krvni pritisak, izbegavati nagle promene temperature i tražiti medicinsku pomoć ako su prisutni simptomi kao što su bol u grudima, kratak dah ili palpitacije.

Potražite medicinsku pomoć ako su prisutni bol u grudima, kratak dah ili palpitacije Foto: Shutterstock

Dakle, dokazano je da nagle promene vremena negativno utiču na zdravlje, posebno onih koji pate od kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja pokazuju da su srčane smetnje češća pojava u toku zime jer hladnoća sužava krvne sudove, a uz to mnogi se opuste uz slanu i masnu hranu i koju čašu više alkoholnih pića.

Bolovi u mišićima i zglobovima i povrede

Poznato je da vremenske promene dovode do pogoršanja upale, simptima artritis i bolove u zglobovima. Hladniji vazduh može podstaći ukočenost zglobova. Topliji vazduh može da umiri bolove - ali takođe podstaći će vas da izađete napolje i pa su i mogućnosti povreda češće.  Dakle, iako se bol u zglobovima umiri, budite obazrivi tokom boravka na otvorenom i tokom fizičkih aktivnosti. 

Lekovi bez recepta mogu privremeno ublažiti bolove, a lagane vežbe mogu pomoći u ublažavanju artritisa i upale zglobova. Kretanje je ključno, samo zapamtite da aktivnost ne mora da bude naporna. Petnaestominutna šetnja napolju je dovoljna za podmazivanje zglobova, povećanje nivoa energije i poboljšanje raspoloženja.

Infekcije gornjih disajnih puteva

Bol u grlu i sinusima, prehlada i grip su najčešće bolesti gornjih disajnih puteva koje mogu biti izazvane promenama vremena. Ukoliko ste u osetljviim grupama, seonska vakcinacija protiv gripa može biti od pomoći kao i adekvatno oblačenje kako biste pomogli svom telu da održi temperaturu. Takođe, možete dodati i ovlaživač vazduha u svoj prostor kako biste postigli optimalnu vlažnost vazduha. 

Ako se osećate iscrpljeno, nemojte to ignorisati. Razgovarajte sa svojim lekarom i dajte svom telu vremena da se bori protiv virusnih ili bakterijskih infekcija koje se mogu pojaviti. Pijte puno tečnosti, posebno topli čaj sa medom, i ograničite okupljanja dok se simptomi ne poboljšaju. Ako morate da budete u grupi, pokrijte nos i usta kada kijate ili kašljete i često perite ruke. 

Održavajte optimalnu vlažnost u prostorijama kak suv vazduh ne bi iritirao disajne puteve Foto: Shutterstock

Ko je najugroženiji?

Iako vremenske promene mogu uticati na svakoga, određene grupe su ranjivije:

- Deca: Njihov imunološki sistem u razvoju čini ih podložnijim sezonskim bolestima.
- Starije osobe: Pad imuniteta koji dolazi sa godinama kao i pridružena hronična oboljenja čine ih ranjivijom populacijom.
- Osobe sa hroničnim oboljenjima: Osobe sa astmom, artritisom ili kardiovaskularnim oboljenjima su posebno ugrožene.
- Trudnice: Vremenske promene mogu uticati na zdravlje disajnih puteva i izazvati nelagodnost.

Preventivne mere 

Kako biste zaštitili svoje zdravlje, važno je da poštujete ove preventivne mere. 

  • Ojačajte imuni sistemPijte dosta vode da biste ostali hidrirani i zaštitili prirodne odbrambene sposobnosti organizma. Takođe, uključite u svoje obroke voće, povrće, orašaste plodove i nemasne proteine koji jačaju imunitet.
  • Obucite se u skladu sa vremenom - Tokom hladnih meseci nosite slojevitu odeću koja zadržava toplotu i sprečava nagle temperaturne promene. Tokom vlažnih meseci nosite lagane, prozračne tkanine da biste izbegli pregrevanje.
  • Briga o respiratornom zdravlju -Održavajte optimalnu vlažnost u prostorijama da biste sprečili suvi vazduh koji iritira disajne puteve. Kada je kvalitet vazduha loš, boravite u zatvorenom prostoru. 
  • Ostanite aktivni - Redovno vežbanje poboljšava imunitet i opšte zdravlje. Zimi, birajte vežbe u zatvorenom prostoru da biste izbegli izlaganje nepovoljnim uslovima.
  • Dajte prioritet mentalnom zdravlju - Provodite vreme na otvorenom tokom dana da biste poboljšali raspoloženje i regulisali cikluse spavanja. Ako imate sklonost ka sezonskom afektivnom poremećaju, konsultujte se sa svojim lekarom o najboljim opcijama koje vam mogu pomoći.
Obavezno se javite lekaru ako osetite iznenadni bol u grudima ili vrtoglavicu Foto: Shuttestock

Kada bi trebalo da se javite lekaru?

Dok se mnogi zdravstveni problemi povezani sa vremenskim prilikama mogu rešiti kod kuće, određeni simptomi zahtevaju medicinsku pomoć.

Konsultujte lekara ako osetite:

- uporni kašalj, pištanje u grudima ili kratak dah
- visoku temperaturu koja traje više od dva do tri dana
- jak bol ili otok u zglobovima
- iznenadni bol u grudima ili vrtoglavica
- pogoršanje simptoma hroničnih stanja poput astme ili artritisa

Priredila: O.M.

Izvor: ahs.atlantichealth.org/metrohospitalfaridabad.com/kevenoll.com.br/Zdravlje.Kurir.rs