Afektivni poremećaji su poremećaji raspoloženja koji imaju uticajne promene u emocijama i afektima. Afektivni poremećaji značajno utiču na osećanja i odgovore na emocije.

Koji su mogući uzroci SAD?

Iako je tačan uzrok nepoznat, može biti povezan sa smanjenom količinom sunčeve svetlostikoja utiče na prirodne hemikalije poput serotonina i melatonina u vašem telu koje određuju raspoloženje i nivoe energije i regulišu san.

SAD nije samo slučaj zimskog bluza, stanja koje je blaže i uobičajenije. Simptomi SAD su dovoljno jaki da otežaju funkcionisanje u društvenom, radnom i kućnom okruženju.

Kako se SAD razlikuje od drugih vrsta depresije?

SAD ima sezonski obrazac, sa ponavljajućim epizodama koje se dešavaju predvidljivije tokom određenih godišnjih doba - najčešće tokom zimskih meseci. SAD može imati predvidljiv obrazac depresije, što je korisno za upravljanje poremećajem.

Kriterijumi za dijagnozu SAD su slični dijagnostici velike depresije, sa sezonskim obrascem kao ključnim indikatorom.

depresija-shutterstock-1363683869.jpg
Shutterstock Uzrok SAD-a  nije potpuno jasan, može biti povezan sa smanjenjem sunčeve svetlosti, što utiče na hemikalije poput serotonina i melatonina

Koji simptomi ukazuju na sezonski afektivni poremećaj?

U proseku, SAD će trajati oko pet meseci u godini. Tipično, simptomi će se razviti u oktobru i pogoršati oko kraja letnjeg računanja vremena, nakon čega će uslediti drastičniji pad u novembru. Januar i februar obično su meseci sa najtežim simptomima depresije.

Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja na koje treba obratiti pažnju uključuju:

  • poteškoće u koncentraciji
  • osećaj trajnog umora, uključujući osećaj gubitka energije skoro svakog dana u pogođenim mesecima
  • osećaj bezvrednosti
  • gubitak interesovanja za stvari u kojima biste obično uživali, kao što su hobiji i društvene aktivnosti
  • stalno se osećate tužno
  • poremećaji spavanja, koji mogu uključivati hipersomniju (previše spavanja) ili nesanicu (teškoće sa zaspavanjem)
  • misli o samoubistvu
  • promene težine, uključujući povećanje ili gubitak težine
zimski-umor-shutterstock-1641172414.jpg
Shutterstock Jedan od simptoma SAD-a jeste osećaj konstantne tuge.

Da li postoje tretmani za SAD?

Svetlosna terapija

Terapija jarkim svetlom je efikasan tretman za sezonski afektivni poremećaj (SAD). Istraživanja pokazuju da oko polovine korisnika svetlosnih kutija beleži značajno smanjenje simptoma.

Pre nego što počnete sa terapijom, važno je konsultovati se sa zdravstvenim radnikom kako biste utvrdili koji uređaj će vam odgovarati, kako ga pravilno postaviti i koliko vremena provesti ispred svetlosne kutije.

Svetlosna kutija obično treba da emituje 10.000 luksa svetlosti uz minimalnu količinu UV zračenja. Preporučuje se korišćenje kutije u prvih sat vremena nakon buđenja, po 20-30 minuta. Nema značajne razlike između kutija koje emituju belo ili plavo svetlo.

Ako imate osetljivu kožu ili oči, obavezno se posavjetujte sa svojim lekarom pre korišćenja svetlosne terapije.

Fizička aktivnost

Vežbanje od 20 minuta, najmanje tri puta nedeljno, može biti jednako efikasno kao antidepresivi. Aktivnost povećava proizvodnju serotonina i poboljšava raspoloženje. Vežbanje napolju tokom dana dodatno povećava njegovu efikasnost.

Lekovi

Antidepresivi koje propisuje zdravstveni radnik mogu biti efikasna opcija lečenja za SAD.

stockphotoorangepillsandfunnyfacesinablisteronabluebackgroundtheconceptofantidepressantsand1020641407.jpg
Shutterstock Antidepresivi koje prepisuje lekar mogu predstavljati delotvornu opciju za lečenje sezonskog afektivnog poremećaja.


Kognitivno bihejvioralna terapija (CBT)

CBT je još jedan efikasan tretman za SAD i kliničku depresiju. Ova terapija pomaže ljudima da upravljaju simptomima depresije. Razgovarajte sa svojim lekarom o mogućnostima CBT-a i kako pronaći stručnjaka za ovu terapiju.

Prevencija

Zbog predvidivosti SAD-a, možete preduzeti korake kako biste bolje upravljali simptomima. Evo nekoliko saveta:

Budite fizički aktivni: Održavajte rutinu vežbanja i boravite aktivni tokom zime.
Izađite napolje: Provedite 15 do 20 minuta napolju kada je sunce prisutno, naročito tokom ručka.
Učinite svoje okruženje svetlim: Otvorite prozore i pustite sunčevu svetlost u svoj dom.
Prioritetizujte san: Idite u krevet i budite se u isto vreme svakog dana, ciljate na 7 do 9 sati sna.
Ostanite povezani: Održavajte kontakte s prijateljima i porodicom kako biste izbegli izolaciju.
Brinite o sebi: Jedite zdrave obroke, izbegavajte alkohol i lekove, i upravljajte stresom putem meditacije ili svesnosti.

Ako imate istoriju SAD-a, razgovarajte sa svojim zdravstvenim timom o planu za upravljanje raspoloženjem tokom zimskih meseci.

Prenela: N.R.

Izvor: Newsnetwork.mayoclinic.org/Zdravlje.Kurir.rs