Pukovnik prof. dr Zoran Jović: Koronarna bolest je najčešći problem sa srcem, ne ignorišite ove znake
Kada se bavite medicinom, posebno interventnom kardiologijom, često imate situacije gde u trenutnku možete pacijentu spasiti život ili ga izgubiti, kaže u intervjuu za naš portal načelnik Klinike za kardiologiju Vojnomedicinske akademije.
Kardiologija je oblast medicine koja se stalno razvija i suočava s mnogobrojnim izazovima, ali i pruža nebrojene prilike za spasavanje ljudskih života. O tome kako je protekla godina izgledala iz ugla vrhunskog kardiologa, koja bolest je pacijentima i lekarima zadavala najviše problema i koji slučaj iz prakse je bio posebno inspirativan, razgovarali smo s pukovnikom prof. dr Zoranom Jovićem, načelnikom Klinike za kardiologiju VMA.
- Kao i prethodnih godina, i 2024. godine je koronarna bolest, koja pogađa krvne sudove koji snadbevaju srce hranom i kiseonikom, bila najčešći uzrok zdravstvenih problema sa srcem. Bolest najstaje kao rezultat stvaranja naslaga u ovim krvnim sudovima, najčešće zbog nekontrolisanih faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak, pušenje, dijabetes, visok holesterol, gojaznost, fizička neaktivnost i drugi, što dovodi do smanjenog dotoka krvi u srčani mišić - objašnjava prof. dr Zoran Jović.
Simptomi koronarne bolesti
U početku se tegobe javljaju samo pri fizičkom naporu, stresu ili izlaganju hladnoći, dok s povećavanjem naslaga mogu da nastanu i pri malom naporu i tokom mirovanja. Karakteristični simptomi su bolovi u grudima (angina pektoris) u vidu stezanja, pritiska i nelagodnosti, uglavnom tupog karaktera, kratkog trajanja, u predelu iza grudne kosti i mogu se širiti ka vratu, vilici i levoj ruci. U izvesnim situacijama mogu da budu atipični, poput mučnina, nagona za povraćanjem, nedostatka vazduha, preznojavanja... što predstavlja dodatni problem, jer se tada pacijenti ne javljaju kardiologu.
- Kada dođe do pucanja naslaga u ovim krvnim sudovima, usled preteranog izlaganja faktorima rizika i izbegavanja lečenja, dolazi do aktiviranja trombocita i stvaranja tromba koji može trenutno da zapuši krvni sud i dovede do prestanka snadbevanja srca potrebnim materijama, što vodi ka infarktu srca. Kada dođe do ovoga, rizik za ozbiljne posledice, čak i smrt, je velika i može da se izbegne samo hitnom intervencijom u sali za kateterizaciju. Što se ranije uradi intervencija, najbolje unutar sat vremena, ne više od dva sata, posledice su minimalnije, a nekad, ne tako retko, ih i nema - navodi naš sagovornik.
Od čega zavisi uspeh intervencija?
Uspeh interventnih kardioloških procedura zavisi od kombinacije faktora, pre svega iskustva čitavog tima koji radi u sali za kateterizaciju, potom kvaliteta materijala s kojim se radi, kao i samog skenera, ali i od težine oštećenja na koronarnim arterijama.
- Pacijenti moraju da budu svesni svoje uloge u procesu lečenja. Nakon intervencije moraju redovno da odlaze na kontrole, uzimaju lekove i pridržavaju se svih saveta oko ishrane, načina i stila života i fizičke aktivnosti, što je najbolji recept za brz oporavak i zdrav život - naglašava prof. dr Jović.
Najupečatljiviji slučaj iz prakse
Kada se bavite medicinom, posebno kardiologijom, vrlo često imate situacije koje vas ne ostavljaju ravnodušnim. Možete se radovati, tugovati ili ne verovati kako se je nešto desilo, a nije trebalo ili je trebalo, a nije se desilo, opisuje svoj poziv profesor.
- Kao interventni kardiolog ne mogu, a da ne izdvojim upravo dešavanja iz kateterizacione sale i sa dežurstva, jer su to uvek situacije gde u trenutnku možete pacijentu spasiti život ili ga izgubiti. Iz protekle godine posebno pamtim slučaj pacijentkinje od 68 godina, koja je na VMA lečena zbog problema sa kičmom i imala je planiranu intervenciju operacije spinalnog kanala. Tokom boravka u bolnici razvila je bol u grudima, dijagnostikovan joj je manji infarkt, te je hitno urađena koronarografija. Utvrđena su značajna suženja na koronarnim arterijama, pa smo odmah implantirali dva stenta - priseća se kardiolog.
Nekoliko dana kasnije, u ranim jutarnjim satima, pacijentkinja je razvila novi infarkt zbog zapušenja stentova. Odmah je upućen poziv dežurnom kardiologu, odnosno našem sagovorniku, koji je upravo i interventni kardiolog.
- U trenutku pregleda na odeljenju neurohirurgije, pacijentknja je trenutno izgubila svest i prestala da diše. Nakon reanimacije i više puta učinjene defibrilacije srca (oživljavanje putem struje), hitno je uvedena u kateterizacionu salu gde je borba s velikim trombnim masama u koronarnim arterijama trajala sve do kasnih jutarnjih sati - navodi profesor.
Pacijentkinja je sve vreme bila bez svesti u stanju šoka, intubirana na aparatu za veštačko disanje sa veoma niskim krvnim pritiskom, dodaje.
- U toku već sledećeg dana, otišao sam da je posetim na odeljenju intenzvne nege, ne očekujući da će biti u potpunosti svesna, ali na moje iznenađenje dočekala me je s osmehom. Ovo je slučaj koji je mene i celu ekipu osoblja iz kateterizacione sale i anesteziološki tim posebno inspirisao - s ponosom otkriva i poručuje našim čitaocima:
- Ulažite u svoje zdravlje. Budite pozitivni, vodite računa šta jedete i pijete, i vežbajte svakog dana bar 30 minuta dnevno. Za pušače je savet da ostave ovaj porok kako znaju i umeju.
Nataša Lazović
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Proćitajte i intervju s prof. dr Sinišom Dučićem, direktorom Univerzitetske dečje klinike "Tiršova".