3 srčana oboljenja koja utiču i na mozak: Evo na šta upozoravaju naučnici
Iako su mozak i srce različiti organi, najnovija istraživanja Američkog udruženja za srce (AHA) ističu važnu povezanost između njih. Srčana stanja poput atrijalne fibrilacije, srčane insuficijencije i koronarne bolesti mogu značajno uticati na zdravlje mozga, povećavajući rizik od kognitivnog pada i demencije.
Istraživači istakli da upravljanje zdravljem srca od najranijeg uzrasta može sprečiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, zaštititi zdravlje mozga. i smanjiti rizik od kognitivnog pada.
Atrijalna fibrilacija
To je najčešći poremećaj srčanog ritma (srčana aritmija) koji pogađa milione odraslih. To je i jedan od pet najčešćih uzroka hospitalizacije zbog kardiovaskularnih bolesti. Ovo stanje može povećati rizik od moždanog udara i dovesti do stanja kao što je demencija.
Atrijalna fibrilacija takođe direktno povećava rizik od kognitivnog pada za 39 odsto, ističe Udruženje, jer može da oslabi sposobnost srca da pumpa krv, čime se smanjuje snabdevanje mozga kiseonikom i hranljivim materijama.
Uz ovo stanje, važno je napomenuti da upravljanje faktorima rizika kao što su visok krvni pritisak i dobra kontrola dijabetesa može pomoći u smanjenju ovih efekata.
Srčana insuficijencija
Suprotno čestom verovanju, srčana insuficijencija ne znači da srce prestaje da radi, već da ne pumpa krv dovoljno efikasno. Ova smanjena cirkulacija utiče na mozak, otežavajući mu da dobije kiseonik i hranljive materije, što može dovesti do problema sa pamćenjem i organizacijom.
Prema izveštaju Američkog udruženja za srce, 50% osoba sa srčanom insuficijencijom doživljava kognitivni pad. Zato je važno brinuti se o zdravlju srca kroz ishranu, vežbanje i redovne medicinske preglede kako bi se smanjili ovi rizici.
Koronarna bolest srca
Ovaj oblik srčane bolesti nastaje kada se plak nakuplja u arterijama srca, smanjujući protok krvi i može dovesti do srčanog i moždanog udara. Nakupljanje plaka može početi u detinjstvu.
Pomenuta studija je pokazala da osobe sa koronarnom bolešću imaju 27 odsto veći rizik od razvoja demencije.
Kao i prethodna dva oblika srčanih oboljenja, koronarna bolest je takođe povezana sa upalom koja doprinosi oštećenju oba organa, srca i mozga.
Prevencija je ključ zdravog srca i uma
Kao i kod svih bolesti, bolje je sprečiti nego lečiti. Drugim rečima, prevencija je ključna za održavanje zdravlja srca i mozga.
Uprkos činjenici da ne postoji lek za demenciju, studija sugeriše da zdrav način života može usporiti kognitivni pad.
– Usvajanje zdravih navika poput redovne fizičke aktivnosti, zdrave ishrane i kontrole krvnog pritiska može da očuva funkciju mozga i smanji rizik od stanja poput Alchajmerove bolesti – zaključio je šef radne grupe dr Fernando Testai.
Osam važnih zdravstvenih saveta koje je istakla AHA su sledeći:
- jedite uravnoteženu, mediteransku ishranu
- ostanite fizički aktivni
- prestanite da pušite i ograničite unos alkohola
- spavaj dovoljno
- održavajte zdravu težinu
- kontrolišite svoj krvni pritisak
- kontrolišite holesterol
- kontrolišite nivo šećera u krvi
Osim toga, aktivirajte svoj mozak učenjem novih veština. Nikada nije prerano da prioritet date svom zdravlju, čime osiguravate bezbrižniju budućnost.
Prenela: N.R.
Izvor: Zivim.jutarnji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Šta znači kada imamo "proces na zubu"? Ako se ne leči, može doći do širenja infekcije na susedno tkivo, a onda i u krvotok