Studija je otkrila da su ljudi koji su uzimali prebiotička vlakna pokazali znatno bolje rezultate na testu koji se zove test učenja uparenih učesnika. Ovaj test vizuelne memorije se često koristi za otkrivanje ranih znakova Alchajmerove bolesti.
Oni koji su primali prebiotik imali su upola manji broj grešaka na ovom testu u odnosu na placebo grupu, rekla je jedna od autorki studije Meri Ni Loklain, napominjući da su se promene koje je doneo prebiotik brzo desile.
- Uzbuđeni smo što vidimo ove promene za samo 12 nedelja. Ovo obećava veliko poboljšanje zdravlja mozga i pamćenja u našoj starijoj populaciji - rekla je ona.
Održavanje zdravlja creva
Istraživači su otkrili da prebiotička vlakna promovišu određene zdrave bakterije, uključujući bifidobakterije. Ovo je jedna od prvih bakterija koju dobijemo kao bebe kada dobijemo mleko. Majčino mleko sadrži bifidobakterije i daje nam brz početak. Bifidobakterije proizvode kratkolančane masne kiseline koje hrane i leče ćelije koje oblažu creva.
Održavanje creva zdravim sprečava bakterije i toksine da uđu u krvotok, gde se pumpaju u svaki organ u telu, i potencijalno mogu da izazovu široko rasprostranjenu upalu.
Neke od ovih masnih kiselina takođe dospevaju u mozak, gde stimulišu rast i popravku moždanih ćelija. Kako starimo i konzumiramo manje mleka, naši nivoi bifidobakterija polako opadaju.
Do 65. godine ostaje nam vrlo malo bifidobakterija, a njihov nedostatak se oseća na hiljade malih načina, od ukočenih kolena do dijabetesa, visokog krvnog pritiska, depresije i kognitivnih oštećenja.
Vlakna povezana sa boljim kognitivnim performansama
Studije poput ove često izazivaju različita mišljenja, posebno zato što su ljudi tako promenljivi, i genetski i mikrobno. Ali King's College je radio sa velikom grupom blizanaca. Blizanci takođe imaju crevne mikrobiome koji su sličniji jedni drugima u poređenju sa nepovezanim ljudima. Dajući jednom blizancu prebiotik, a drugom placebo, istraživači su uspeli da dobiju jasne rezultate.
Studija je u skladu sa nekoliko drugih studija koje pokazuju da je potrošnja vlakana, i dijetetskih i suplementacija, povezana sa boljim kognitivnim performansama.
Ako jednostavan dodatak kao što je vlakna može pomoći u sprečavanju kognitivnog gubitka, to ukazuje na budućnost demencije i Alchajmerove bolesti punu nade. Ovo takođe podrazumeva da bismo mogli da uključimo povrće kao što su špargle, jartičoke, sočivo, luk i beli luk u našu ishranu. Maline, jagode i borovnice su takođe dobar izvor vlakana.
Prenela: O.M.
(izvor: psychologytoday.com/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
