Svaki dodatni sat na društvenim mrežama povećava šanse za poremećaj u ishrani: Mladi se često povlače u sebe zbog nezadovoljstva izgledom
Nova studija je pokazala da je svaki dodatni sat proveden ispred ekrana i na društvenim mrežama povezan sa većom verovatnoćom razvoja simptoma poremećaja u ishrani.
Takođe, utvrđeno je da adolescenti koji provode više vremena na mreži imaju veću verovatnoću da dožive sajber maltretiranje, još jedan faktor rizika za poremećaje u ishrani, prema studiji iz 2023. godine.
Studija dr Džejson Nagata, profesor pedijatrije na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, već je 2021. istakao da je svaki dodatni sat korišćenja društvenih mreža povezano sa 62 odsto većim rizikom od razvoja poremećaja prejedanja godinu dana kasnije.
Veza između rizika od poremećaja u ishrani i upotrebe društvenih medija je višestruka, a načini da zaštitite sebe i decu u svom životu mogu imati različite oblike, kažu stručnjaci.
Zašto je veza između društvenih medija i poremećaja u ishrani tako jaka?
U igri su mnogi faktori, uključujući poređenja, izloženost nedostižnim idealima tela i intenziviranje impulsivnog ponašanja, kaže Nagata.
Jedna od stvari koje znamo je da društvene mreže tinejdžerima daju veći i neposredniji pristup različitim idejama. To je i dobro i loše, kaže Erin Bireli, licencirani profesionalni savetnik u centru za lečenje poremećaja u ishrani.
Društveni mreže olakšavaju pridruživanje zajednicama, ali neki mogu uključivati ljude koji nemaju zdrave ideje o hrani i slici o telu, kaže Bireli. Oni mogu deliti opasno ponašanje, što može uticati na ono što počnete da doživljavate kao normalno.
Društvene mreže definitivno mogu povećati učestalost kada deca gledaju slike koje su uređene ili postavljene na određeni način, što nastavlja da održava ovu vrstu mršavog ideala ili ideala tela koji nije realan.
Mnogo vremena na društvenim mrežama vodi u anksioznost
Pored potencijalno štetnih slika, mnogi uticajni ljudi su plaćeni da promovišu proizvode za mršavljenje. Postoji svest da oglasi u časopisima mogu da nateraju ljude da se osećaju loše zbog svog izgleda pa će kupiti proizvod u nadi da će napraviti promenu, ali takve taktike je teže uočiti na društvenim medijima, kaže Dženifer Rolin, osnivač Centra za poremećaje u ishrani Rokvil.
Problem nije samo ono što tinejdžeri vide, već i njihovo razumevanje da ih drugi vide - bilo da ih maltretiraju ili im daju komplimente.
Ova povratna informacija može dovesti do začaranog kruga i dodatnih pritisaka. Tinejdžeri mogu provesti mnogo vremena razmišljajući ili planirajući objave na društvenim mrežama, što može dovesti do anksioznosti i stresa, kaže Nagata.
Problematičan sadržaj može biti teško uočiti
S obzirom da im je danas gotovo nemoguće uskratiti pristup društvenim mrežama, važno je da odrasli imaju otvorene razgovore sa tinejdžerima i mlađom decom o tome šta vide na društvenim mrežama.
Najopasnija stvar je zapravo normalizacija ponašanja koje je neverovatno zbrkano. Normalizujući ovaj fokus na gubitak težine i opsesiju imidžom tela, kaže Rolin i savetuje da pokušate da ih usmerite na različite sadržaje koji nemaju nikakve veze sa imidžom kao što je npr. hobije, putovanja ili druga iskustva.
Znaci upozorenja na poremećaje u ishrani
Kada pojedinac postane preokupiran ili opsednut izgledom, težinom, hranom ili vežbanjem na način koji narušava njihov kvalitet života i svakodnevno funkcionisanje, zvona za uzbunu zvone. Često se povlače iz normalnih aktivnosti ili od vršnjaka zbog zabrinutosti za veličinu tela i izgled, upozorava Nagata, dodajući da sam izgled osobe ne mora da ukazuje na poremećaj u ishrani, s obzirom da je reč o psihičkom, a ne isključivo fizičkom poremećaju.
Izvor: ordinacija.vecernji.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Saznajte koje opasnosti za decu krije virtuelni svet? Društvene mreže i video igrice daju mozgu dopaminski skok.