7 navika koje su loše za mentalno zdravlje: Mnoge praktikujemo svakodnevno, a utiču na naš san, raspoloženje i odnose sa drugima

"Skrolovanje" na telefonu pre spavanja

- Prestanite da koristite mobilne telefone 30 do 60 minuta pre spavanja i okrenite se umirujučim aktivnostima poput čitanja, vođenja dnevnika ili meditacije. Još bolje, podignite ovu naviku na viši nivo tako što ćete svoju spavaću sobu učiniti zonom bez telefona. Nabavite tradicionalni budilnik umesto da koristite telefon i skoncentrišite se na hobije koji će vam pomoći da vaš mozak pređe sa dnevnih aktivnosti na odmor - objašnjava Kan. 

Zanemarivanje fizičke aktivnosti

Za mnoge od nas, između obaveza na poslu i kod kuće, održavanje redovnog rasporeda treninga često nije izvodiljivo. Ali, to ne znači da se sedentarni način života ne može prekinuti.

- Sedentarne navike doprinose stresu, lošem raspoloženju i fizičkim zdravstvenim problemima. Potrebno je da se oslobodimo ideje da se fizička aktivnost „računa“ samo ako je intenzivna. Doktor Kan predlaže kratke šetnje ili brzu vežbu tokom pauza na poslu, a takođe možete probati i nešto nežno, poput joge.

Preskakanje pauza na poslu

Bilo da radite u kancelariji ili od kuće, pokušajte da se oslobodite navike da radite i tokom vremena predviđenog za pauze.

- Čak i ako imate samo pet minuta da se udaljite od računara, odvojite sve to vreme da osvežite svoj mozak i telo - kaže Kiana Šelton, licencirani klinički socijalni radnik. Ona predlaže da se istegnete, popijete vodu ili izađete napolje.

Impulsne kupovine

Izbegavanje impulsnih kupovina ne samo da će poboljšati stanje na vašem računu, već i vaše mentalno zdravlje.

- Impulsivna kupovina može dovesti do finansijskog stresa, što doprinosi mentalnoj preopterećenosti - kaže dr Kan.

Međutim, sa toliko mogućnosti za kupovinu koje su nam stalno dostupne, lakše je reći nego učiniti. Dr Kan predlaže da se primeni „pravilo od 24 sata“.

- Sačekajte dan pre nego što obavite kupovinu koja nije neophodna da biste procenili da li vam je stvar zaista potrebna - kaže on.

Uklanjanje iskušenja za kupovinu takođe pomaže u suzbijanju impulsivnog trošenja – izbrišite aplikacije za kupovinu sa telefona, prestanite da pratite naloge na društvenim mrežama koje promovišu kupovinu i otkažite pretplatu na marketinške e-poruke i SMS-ove čim stignu.

Ne postavljate granice

Bilo da govorimo o poslu, vezama ili ličnim projektima i hobijima, preuzimanje više od onoga što možemo da podnesemo nikda nije dobar izbor.

- Prečesto zalaganje ili pristajanje da uvek budemo tu za druge može dovesti do sagorevanja, ogorčenosti i zategnutih odnosa -  kaže dr Kan.

Vežbajte asertivnu komunikaciju i dajte prioritet zadacima ili odnosima koji su u skladu sa vašim ciljevima i vrednostima, predlaže dr Kan.

Prekomerno vreme pred ekranom

- Produžena izloženost ekranu ne samo da doprinosi naprezanju očiju i mentalnom umoru, već dovodi i do toga da se osoba odvoji od sadašnjeg trenutka - objašnjava dr Kan.

Međutim, može biti teško prekinuti ovu naviku jer naši telefoni i aplikacije su bukvalno dizajnirani da nas drže prikovane što je duže moguće.

Dakle, pristupite postepeno. Dr Kan preporučuje „pravilo 20-20-20“ za ublažavanje naprezanja očiju, pri čemu svakih 20 minuta gledate u stranu sa ekrana na 20 sekundi u predmet udaljen 20 stopa. On takođe predlaže da odvojite i vreme bez ekrana kada ćete se posvetiti drugim hobijima. Pokušajte da oslislite neki drugi hobi koji vas čini srećnima, kako biste vreme ispred ekrana zamelnili na taj način. 

Zanemarivanje brige o sebi

Kada zanemarimo brigu o sebi, svoju radost predajem u ruke drugih ljudi, kaže Šelton i dodaje:

- Redovna briga o sebe značiće da ćete biti u stanju da budete tu i za druge, kada to bude potrebno.

Briga o sebi ne mora da znači da obavljate rutinu nege kože u 12 koraka svake noći ili da kupujete neke druge proizvode ako nemate vremena ili sredstava za to. Šelton preporučuje da provedete samo pet minuta dnevno vežbajući prisutnost kroz meditaciju na primer, ili crtanje, da vodite dnevnik ili razmišljate o pozitivnim trenutcima koji su se desili toga dana. 

Briga o sebi takođe može da znači i priprema vaših omiljenih, zdravih jela, praktikovanje fizilkih aktivnosti u kojima zaista uživate ili prilagođavanje svoje rutine da biste napravili više vremena za hobije ili opuštanje.

Izvor: Real Simple/Zdravlje.Kurir.rs

U savremenom, užurbnom svetu u kojem smo prečesto izloženi stresu, važno je razviti odbrambeni anti-stres mehanizam i raditi na održavanju unutrašnjeg mira i mentalnog zdravlja. U ovom tekstu saznajte kako da se brzo oslobodite napetosti.