Međutim, bez obzira na rasprostranjenost, ovaj oblik zlostavljanja često nije shvaćen ozbiljno, kaže Katarina Jonev Ćiraković, stručnjak za bezbednost dece na internetu i autor knjige ,,Bezbednost dece na internetu - vodič za roditelje".
- Ono što brine je činjenica da digitalno nasilje često nije prepoznato kao ozbiljan problem. Nažalost, i dalje postoji veliki broj odraslih koji smatraju da su u pitanju samo dečje šale, pa često i deca tj. mladi ljudi to koriste kao argument ne shvatajući da ovaj vid nasilja nosi sa sobom trajne negativne psihičke posledice po samu žrtvu. Imali smo veliki broj pokušaja samoubistva ali i slučajeva samoubistva širom Srbije. Takođe, imamo situaciju da se deca samopovređuju jer su žrtve na internetu, jer misle da su sami i ne traže pomoć ili smatraju da im niko ne može pomoći - navodi Jonev Ćiraković.
Nasilnike ohrabruje privid anonimnosti na internetu
U digitalno nasilje spada maltretiranje, vređanje, proganjanje, širenje tračeva, zloupotreba fotografija, uvrede, pretnje, pa čak i isključivanje iz nekih grupa i zajednica ili kreiranje lažnih profila, ističe Jonev Ćiraković.
- Nasilnici su ohrabreni jer se vode logikom da taj internet prostor njima daje mogućnost da na anoniman način maltretiraju svoju žrtvu. Međutim, činjenično stanje je da se najveći broj profila veoma lako locira lako kreiranje anonimnih provila ohrabruje nasilnike da idu na kartu anonimnosti. Sve ovo potencijalno utiče na decu kojima je u tom periodu razvoja veoma bitno kakav utisak ostavljaju na vršnjake a nasilnici ovo koriste da bi izazvali bol i stekli moć i kontrolu nad žrtvom, ali i da bi dobili „poene“ u svom društvu - objašnjava ona.
Žrtva se povlači u sebe, menja ponašanje i navike
Kada primetimo promenu u ponašanju potrebno je da iz uloge roditelja, nastavnika, prijatelja, komšije, priđemo na otvoren i iskren način, bez osuđivanja ili ismevanja, vodimo otvoreni razgovor sa detetom tj. mladom osobom.
- Ne smemo olako određena ponašanja pripisivati hormonima i adolescenciji, a to se nekada dešava, i zanemaruje se činjenica da je mlada osoba u stvari žrtva. Mladi ljudi neretko tada kriju svoj telefon tj. komunikaciju koju obavljaju preko laptopa ili telefona. Dolazi do promene u ponašanju, mladi se isključuju iz svojih svakodnevnih aktivnosti, izbegavaju socijalizaciju i manje imaju vremena za svoje prijatelje. Izbegavaju čak i članove porodice, povlače se u sebe i postaju depresivni i anksiozni, odbijaju komunikaciju. Pomera se prag frustracije, straha ljutnje. Mogu da nastanu i problemi sa spavanjem, glavobolje, odbijanje hrane, variranje u težini, izraženi stres.
Izbegavajte uključivanja u preteće prepiske, sačuvajte sve poruke
Jonev Ćiraković ističe da mladi koji doživljavaju ovako nešto nikada ne treba da ćute ni da se povlače u sebe.
- Takođe, važno je ignorisati komunikaciju sa nasilnikom tj. onlajn predatorom, bez uključivanja u svađaju ili pretnje. Međutim, bitno je da prethodno fotografišu sve prepiske, sve poruke i pretnje, ucene, omalovažavanja, jer je to dokazni materijal. U slučaju da se prave profili ili stranice, važno je prijaviti ih administratorima kako bi bili ugašeni. Kada kod mladih primetimo promene u ponašanju, važno je to prijaviti i nastavnicima tj. profesorima i pedagozima a kada je reč o najtežim oblicima sajber nasilja obavezno je prijaviti slučaj policiji.
SOS linija na koju se mogu javiti osobe koje pomišljaju na samoubistvo je 080/309-309, opcija 1. Servis je besplatan a stručnaci koji pružaju pomoć na ovom broju rade 24 sata dnevno, 365 dana u godini.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
