Šta je imunoterapija raka? Stručnjaci sa Mejo klinike otkrivaju kako funkcioniše i sve što bi trebalo da znate o njenim efektima
Imunoterapija raka je tretman koji pojačava sposobnost imunološkog sistema da prepozna i uništi ćelije raka. Ovaj pristup koristi prirodnu odbranu tela, a ima prednosti u pogledu dugoročnih efekata i manjih nuspojava, ali nosi i određene rizike, a evo kako i fukcioniše.
Ljudski organizam ima prirodni odbrambeni sistem, poznat kao imuni sistem, koji prepoznaje i uništava infekcije i abnormalne ćelije, uključujući i ćelije raka.
- Radimo sa prirodnim procesima koje telo već sprovodi, ali koji nisu savršeni, jer su omogućili razvoj raka. Naš cilj je da ojačamo prirodnu odbranu tela - objašnjava dr Svetomir Marković, medicinski onkolog u Sveobuhvatnom centru za rak na klinici Mayo, koji istražuje imunoterapiju za melanom i ne-Hodžkin limfom.
Međutim, ćelije raka često koriste genetske promene da se sakriju od imunog sistema, čime on ne može da ih prepozna i uništi. Imunoterapija pomaže da se prevaziđe ovaj problem, aktivirajući i jačajući imuni sistem.
- Imunoterapija podstiče imuni sistem pacijenta da se bori protiv raka. Aktivira ga i tera da pronađe tumore i uništi ih - kaže Hajdong Dong, imunolog u Sveobuhvatnom centru za rak klinike Mejo. Možete koristiti različite alate – T ćelije, vakcine, ciljani lekovi – ali svi oni koriste imunološke ćelije pacijenta za borbu protiv tumora.
Kako funkcioniše imunoterapija raka?
Time što stimuliše imunski sistem da se bolje bori protiv raka, imunoterapija podstiče organizam da aktivira svoje prirodne mehanizme za otkrivanje i uništavanje ćelija raka. Na ovaj način, ona ne cilja direktno rak ćelije, već poboljšava funkciju imunoloških ćelija, kao što su T-ćelije, koje su odgovorne za prepoznavanje i uništavanje ćelija raka.
Ova terapija se koristi kao dodatak drugim tretmanima, poput hemoterapije i radioterapije, ali se sve više koristi i kao samostalan tretman za određene tipove raka.
Koreni imunoterapije u klinici Mejo
Imunoterapija raka u klinici Mejo počela je krajem 90-ih godina, kada je otkriven protein PD-L1, koji utiče na način na koji imuni sistem reaguje na ćelije raka. PD-L1 blokira imuni sistem tako što se vezuje za drugi protein na T-ćelijama, nazvan PD-1. Ovo otkriće dovelo je do razvoja lekova koji sprečavaju ovu blokadu, čime se ponovo omogućava imunološkom sistemu da uništi tumore.
Pembrolizumab, prvi takav lek, odobren je 2014. godine od strane FDA i sada se koristi za lečenje različitih vrsta raka.
Vrste imunoterapija raka
- Inhibitori imunoloških kontrolnih tačaka - Imunoterapija koja koristi inhibitore imunoloških kontrolnih tačaka blokira proteine kao što je PD-L1, što omogućava T-ćelijama da ponovo identifikuju i unište rak ćelije. Ovi lekovi su naročito efikasni za lečenje uznapredovalih i metastaziranih oblika raka, ali se takođe koriste u ranijim fazama kako bi se sprečilo da rak napreduje.
- Onkolitički virusi - Koriste viruse koji inficiraju i razaraju rak ćelije. Ovi virusi takođe stimulišu imunološki sistem da napadne preostale ćelije raka. Istraživanja i klinička ispitivanja ovih virusa su u toku, a neki su već odobreni za lečenje određenih vrsta raka.
- Personalizovane vakcine protiv raka - rade na principu obuke imunološkog sistema da prepozna specifične proteine koji su povezani sa rakom koji se nalazi u telu pacijenta. Imunoterapija putem vakcine obučava imunološki sistem da napada te specifične proteine, što može pomoći u lečenju i prevenciji raka. Ova terapija se još uvek istražuje, ali pokazuje obećavajuće rezultate.
Prednosti i rizici imunoterapije
- Prednosti imunoterapije uključuju dugoročne efekte, manje nuspojava u poređenju sa tradicionalnim tretmanima i jačanje prirodne odbrane organizma u borbi protiv raka.
- Rizici mogu biti nuspojave poput upala, umora, povišene temperature, ili mogućnost da imuni sistem napadne zdrave ćelije, što može izazvati autoimune bolesti.
Izvor: Newsnetwork.mayoclinic.org/Zdravlje.Kurir.rs
Personalizovane vakcine protiv raka su budućnost lečenja. Istraživač sa Klinike Mejo objašnjava kako će njihov razvoj uticati na pacijente