Od vremenskih oscilacija strada srce: Kardiolog savetuje kako da se zaštitite kada pritisak varira
Kako drastičnu promenu vremena podnose hronični pacijenti, pre svih kardiološki, i kako da se narednih dana ponašaju, a da ne ugroze zdravlje?
Nakon tropskih dana sa temperaturama iznad 40 stepeni, usledilo je naglo zahlađenje, a upravo ovakve oscilacije predstavljaju veliki izazov za srčane bolesnike, upozorava kardiolog i profesor sa UKCS-a, dr Arsen Ristić.
U gostovanju na RTS-u, dr Ristić je istakao da visoke temperature i nagle promene vremena ozbiljno opterećuju kardiovaskularni sistem, naročito kod pacijenata sa hroničnim oboljenjima kao što su angina pektoris, srčana slabost, postinfarktna stanja i plućna hipertenzija.
- Potrebno je vreme da se organizam adaptira. Kada se to ne desi, srce mora da troši više energije da bi održalo protok krvi, što može dovesti do pogoršanja simptoma kod hroničnih bolesnika - objašnjava dr Ristić.
Jedan od najvećih problema tokom letnjih vrućina je dehidratacija, koja kod starijih osoba često ostane neprepoznata, jer s godinama opada osećaj žeđi. U isto vreme, mnogi srčani bolesnici piju lekove koji izbacuju tečnost iz organizma, a ako ne nadoknade izgubljenu tečnost, može da dođe do ozbiljnog pada krvnog pritiska, nesvestice pa čak i srčanog udara.
- Posebno je opasno kada pacijenti ostanu na istoj terapiji kao zimi, bez prilagođavanja lekova vremenskim uslovima. Zato je važno da se na vreme jave svom lekaru i prilagode terapiju - naglašava dr Ristić.
U ekstremnim uslovima savetuje se izbegavanje fizičkog napora, naročito u najtoplijem delu dana, kao i nošenje lagane, svetle odeće koja ne otežava regulaciju telesne temperature.
Na udaru sve češće i mladi
Profesor je upozorio i na rizik od infarkta kod mladih, koji često potcenjuju opasnosti visokih temperatura. Naveo je primer mladića mlađeg od 30 godina koji je, nakon fizičkog napora po vrućini (trčanja u šuškavoj jakni kako bi navodno smršao), doživeo infarkt usled dehidratacije i stvaranja krvnih ugrušaka - i to bez suženja krvnih sudova.
- To se ne bi desilo da je slušao svoje telo i prilagodio aktivnost vremenskim uslovima. Srčani mišić u tim situacijama trpi, nastaje ožiljak i to ostavlja trajne posledice - kaže dr Ristić.
Osim visokih temperatura, dodatni rizik predstavljaju virusne infekcije, alergije i promene u spoljašnjim uslovima koje utiču na slabost srčanog mišića. Kod pacijenata sa plućnom hipertenzijom, i najmanja greška u unosu tečnosti ili doziranju lekova može biti opasna.
Za kraj, profesor Ristić podseća na preporuke Svetske kardiološke federacije:
- Unos dovoljne količine tečnosti, najbolje obične vode
- Izbegavanje alkohola i zaslađenih napitaka
- Nošenje lagane odeće i prilagođavanje aktivnosti vremenskim uslovima
- Redovno praćenje terapije i konsultacija sa lekarom pre letnjih vrućina
- Najvažnije je da pacijenti poznaju svoju bolest, terapiju koju koriste i sopstvene granice. Trebalo bi imati u vidu da naglo zahlađenje dovodi do toga da pacijenti koji su možda bili stabilnog stanja u prethodnom periodu sada osećaju tegobe - poručuje dr Ristić.
Izvor: Rts.rs/Zdravlje.kurir.rs