Šta je divertikuloza creva? 5 simptoma koji ukazuju na problem i kako vlakna mogu da pomognu
Lako je videti kako vaše telo stari spolja - bore, tamne mrlje, seda kosa, ali kako starimo, i naša unutrašnjost se neizbežno menja.
Dok većina ljudi dostigne zrelu 80-tu godinu, glatka sluznica njihovog digestivnog trakta je prekrivena malim, ispupčenim kesicama tkiva.
Ove kesaste izbočine duž digestivnog trakta, nazvane divertikule, predstavljaju „slabe tačke“ u mišićnom zidu creva. Obično su bezopasne i većina ljudi čak ni ne zna da postoje.
Ponekad, nakon kolonoskopije, pacijenti su uznemireni kada otkriju da su razvili divertikulozu, ali većinu vremena ovo stanje nije razlog za brigu.
Vlakna čuvaju creva od divertikula i komplikacija
Samo ako se kesice upale ili inficiraju, to se smatra divertikularnom bolešću ili divertikulitisom. Simptomi, koji se obično javljaju i nestaju, često uključuju zatvor, dijareju, bol u stomaku, nadimanje ili groznicu.
- Svakako ne pomaže što su imena slična, tako da može biti zbunjujuće - objasnila je gastroenterolog Žanil Kastineira sa Univerziteta u Majamiju u julu ove godine. Trudim se da pomognem svojim pacijentima da zapamte da su divertikule 'kesice', a divertikulitis je 'upala'.
Dobra vest je da čak i ako osoba razvije divertikulitis, njeni simptomi se obično poboljšavaju za samo nekoliko dana odmora u krevetu i tečne ishrane. Preko 85 posto pacijenata smatra da je ovo dovoljno, mada u retkim i težim slučajevima može biti potrebno lečenje antibioticima ili čak operacija.
Niko ne zna tačno šta uopšte izaziva stvaranje divertikula, ali trenutni tretmani se generalno fokusiraju na pomoć digestivnom traktu da funkcioniše glatko, bez blokada.
Zato se pacijentima koji se oporavljaju često preporučuje ishrana bogata vlaknima, koja uključuje između 25 i 30 grama vlakana dnevno. Ovo neće izlečiti postojeće divertikule, ali može sprečiti njihovo stvaranje.
Koliko dugo stolica ostaje u vašem telu može imati dublje implikacije po vaše celokupno zdravlje nego što se na prvi pogled čini.
Faktori rizika i prevencija divertikuloze
Crevni mikrobiom je ključan za zdravlje, a ljudi između 50 i 70 godina koji jedu hranu bogatu vlaknima imaju 40 odsto manji rizik od hospitalizacije zbog divertikularne bolesti. Uticaj vlakana, antibiotika i probiotika na nastanak divertikula još nije potpuno razjašnjen i zahteva dalja istraživanja.
Divertikuloza je česta u zapadnim zemljama sa siromašnom ishranom, a retka u regionima sa više vlakana. Faktori rizika uključuju gojaznost, nedostatak vežbanja, pušenje i visok pritisak u sigmoidnom debelom crevu, gde se divertikule najčešće formiraju.
Ponekad divertikule krvare, što može biti ozbiljno i zahteva hitnu medicinsku procenu. Dijagnoza se postavlja CT skenerom ili kolonoskopijom, a hirurška intervencija je potrebna samo u težim slučajevima.
Većina pacijenata se oporavlja ambulantno uz tečnu ishranu i lekove, dok ishodi nakon operacije uglavnom budu odlični.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Sve što bi trebalo da znate o kolonoskopiji, skrining za rano otkrivanje raka debelog creva