Kako radno okruženje utiče na zdravlje? Evo šta pokazuju podaci o zdravlju zaposlenih
Nacionalni projekat „Teži ravnoteži“ predstavljen je članovima HR zajednice na jednom od najznačajnijih događaja u oblasti upravljanja ljudskim resursima u Srbiji i regionu, kroz temu „Zdravlje zaposlenih: ključni faktor poslovnog uspeha“, koja je otvorila pitanje strateške uloge kompanija u očuvanju i unapređenju zdravlja zaposlenih.
O ovoj temi je govorio Dimitrije Ivanović ispred Privredne komore Srbije, koji je istakao da zdravlje zaposlenih više nije isključivo individualno pitanje, već strateška tema za kompanije i nacionalnu ekonomiju. Apsentizam i prezentizam su među ključnim izazovima savremenog poslovanja, pri čemu zaposleni koji rade uprkos zdravstvenim problemima često generišu veće indirektne troškove od samog odsustva sa posla.
Uzrok ovih pojava veoma često leži u takozvanim nezaraznim hroničnim bolestim (NCD) u najvećoj meri povezanim sa gojaznošću i sedenternim načinom rada, a mogu koštati nacionalne ekonomije i do 2,2% BDP.
Zašto je zdravlje zaposlenih je investicija?
Stoga zdravlje zaposlenih nije pitanje pojedinaca, već timova i kompanija/organizacija i krajnjem zdravstvenog sistema i makroekonomije.
- Zdravlje zaposlenih je investicija u produktivnost i dugoročnu održivost kompanija. Sektor ljudskih resursa je poluga sistemskih promena, jer oblikuje radno okruženje u kojem se svakodnevno donose odluke. Ako želimo zdravu ekonomiju, moramo sistemski graditi kulturu u kojoj su briga o fizičkom i mentalnom zdravlju deo poslovne strategije, a ne dodatna aktivnost - istakao je Dimitrije Ivanović ispred Privredne komore Srbije i dodao:
- Kroz aktivnosti nacionalnog projekta „Teži ravnoteži“ nastavljamo da povezujemo stručnu i poslovnu zajednicu, pružamo konkretne preporuke i podstičemo inicijative koje kompanijama omogućavaju da unaprede radna okruženja u kojima su zdravlje i balans sastavni deo organizacione kulture.
Studija SZO
Studije Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj pokazuju da promene u radnom okruženju mogu smanjiti rizik od gojaznosti za 15–20% u periodu od dve do tri godine, dok rana intervencija kod rizičnih grupa može umanjiti verovatnoću razvoja hroničnih nezaraznih bolesti i do 40 odsto.
Kompanije koje sistemski ulažu u wellbeing programe beleže i značajan povraćaj investicije, u rasponu od 2:1 do 4:1, kroz smanjenje zdravstvenih i indirektnih troškova. Učesnici kongresa pozvani su na zajedničko delovanje, razmenu iskustava i razvoj konkretnih inicijativa koje će doprineti zdravijem i otpornijem poslovnom okruženju u Srbiji.
O projektu „Teži ravnoteži“
Nacionalni projekat „Teži ravnoteži“ pokrenut je 2018. godine Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije i Ministarstvo zdravlja uz konsultantsku, organizacionu i komunikacionu podršku agencije V+O Communication Serbia, kao podrška Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih.
Projekat je prvenstveno okrenut kontinuiranom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja i održanja dobrog zdravlja pojedinca i društva. Tokom prethodnih godina realizovan je niz edukativnih i javnozdravstvenih aktivnosti u saradnji sa ekspertima, zdravstvenim institucijama, medijima, studentima i školama širom Srbije.
Projekat nastavlja da okuplja stručnu i poslovnu zajednicu sa ciljem stvaranja okruženja koje podstiče zdravije izbore i doprinosi dugoročnom zdravlju društva.
Kako emocije utiču na naš način ishrane? 34 % ljudi jede značajno više kada je pod stresom