Naučnici razvili bakterije koje jedu tumor: Rak bi mogao da se razgrađuje iznutra
Istraživači sa Univerziteta Vaterlo razvijaju novi pristup lečenju raka koji se zasniva na genetski modifikovanim bakterijama sposobnim da uđu u tumor i razgrađuju ga iznutra. Ovaj koncept oslanja se na specifične uslove koji vladaju u središtu tumora, gde nema kiseonika, ali ima dovoljno hranljivih materija za njihov rast i razmnožavanje.
– Spore bakterija ulaze u tumor, gde pronalaze okruženje bogato hranljivim materijama i bez kiseonika, što im savršeno odgovara. Tu počinju da se hrane i rastu, praktično kolonizuju centralni deo tumora i pomažu organizmu da ga eliminiše – objašnjava dr Mark Okoin, profesor hemijskog inženjerstva.
Ovaj pristup zasniva se na bakteriji Clostridium sporogenes, koja prirodno živi u zemljištu i može da opstane isključivo u uslovima bez kiseonika. Međutim, istraživači su naišli na važan problem. Kada se bakterije prošire ka spoljnim slojevima tumora, dolaze u kontakt sa kiseonikom, zbog čega odumiru pre nego što uspeju u potpunosti da unište tumor.
Da bi prevazišli ovu prepreku, naučnici su u bakterije ugradili gen iz srodne vrste koja bolje podnosi prisustvo kiseonika. Zahvaljujući toj promeni, modifikovane bakterije mogu duže da opstanu i u spoljnim delovima tumora.
Kako su „naučili“ bakterije da prežive
Istraživači su dodatno razvili sistem koji omogućava da se gen za toleranciju na kiseonik aktivira samo kada je to potrebno, čime se sprečava da bakterije rastu u delovima tela gde ne bi trebalo, poput krvotoka. Za to su iskoristili prirodan proces poznat kao „quorum sensing“, odnosno komunikaciju između bakterija putem hemijskih signala.
– Uz pomoć sintetičke biologije napravili smo nešto nalik električnom kolu, samo što umesto žica koristimo delove DNK. Svaki deo ima svoju funkciju, a kada se pravilno povežu, dobijamo sistem koji radi predvidivo – objašnjava dr Brajan Ingals, profesor primenjene matematike.
Naučnici sada planiraju da objedine gen za toleranciju na kiseonik i sistem za njegovu kontrolu, a zatim da ovaj pristup testiraju na tumorima u pretkliničkim ispitivanjima.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs