Umor, otoci i kratak dah nisu uvek bezazleni: Kardiolog otkriva kako da prepoznate ozbiljnu bolest srca i bubrega
Umor i posle laganog hoda ne mora uvek da bude posledica starenja. Ozbiljna bolest srca i bubrega često počinje smanjenom tolerancijom na napor, osećajem iscrpljenosti pri uobičajenim aktivnostima. Javljaju se blagi otoci oko skočnih zglobova, koji se povlače nakon odmora, noćno mokrenje, gubitak apetita i blaga mučnina. Iza navedenih tegoba može da se krije ozbiljna bolest srca i bubrega kao što je kardio-renalni sindrom, koja je nekada uvod u dijalizu ili teži oblik srčane slabosti.
Srce i bubreg kao najbolji prijatelji
Lekari kažu da srce pati, kada pate i bubrezi i obrnuto bubrezi pate, kada srce pati. Više od polovine pacijenata sa srčanom slabošću ima i oboljenje bubrega. Stručnjaci upozoravaju da se navedene tegobe često prenebregnu ili pogrešno protumače kao prolazna slabost, znak starenja, reumatsku bolest ili oboljenje pluća i gastrointestinalnog sistema.
Bubrežna i srčana slabost često se poklapaju. Iako ne postoje precizni epidemiološki podaci, smatra se da neki stepen oštećenja bubrežne funkcije u Srbiji ima oko 650.000 građana, a još oko 150.000 osoba ima srčanu slabost.
Šta je kardio-renalni sindrom i kako da na vreme prepoznamo ovu bolest, za Zdravlje Kurir govori internista-kardiolog dr Milena Pandrc.
- Kardio-renalni sindrom označava dvosmernu uzročno-posledičnu vezu srca i bubrega. To suštinski znači da različite bolesti srca uzrokuju poremećaj rada i oštećenje bubrega i obrnuto, različita oboljenja bubrega mogu da izazovu oštećenja srca. Više od polovine pacijenata sa srčanom slabošću ima i oboljenje bubrega, što drastično otežava lečenje ovih pacijenata i pogoršava prognozu - kaže dr Pandrc.
Gušenje praćeno povećanom zamorljivošću
Zdravstveni karton pacijenta sa kardio-renalnim sindromom obuhvata dijagnozu i jasno definisan tip kardio-renalnog sindroma, koji ukazuje da li je primarno srčano oboljenje izazvalo bubrežnu insuficijenciju ili obrnuto. Tu su i kardiološki nalazi kao što su EKG, eho srca, izveštaji o srčanoj insuficijenciji, koronarnoj bolesti ili aritmijama. Ovim pacijentima kontrolišu se i bubrezi - nivo kreatinina u serumu, procenjuje se brzina glomerularne filtracije (eGFR), nivo albumina u urinu (albuminurija), elektrolitski status.
- Prepoznavanje kardio-renalnog sindroma otežava pojava istih ili vrlo sličnih tegoba kao i kod izolovane srčane slabosti i izolovane bubrežne slabosti (umor, otok nogu, brzo zamaranje, kratak dah). Simptomi srčane i bubrežne slabosti se, u značajnoj meri, mogu preklapati. Inicijalno se javlja gušenje praćeno povećanom zamorljivošću, ubrzan i/ili nepravilan srčani rad, kašalj, vrtoglavica, otoci potkolenica - napominje dr Milena Pandrc.
Šta se dešava ako bolest napreduje?
- Sa napredovanjem bolesti, pacijenti postaju slabi i malaksali, dolazi do poremećaja apetita, gubitka takozvane, mršave telesne mase, a usled povećanog zadržavanja vode u organizmu, bolesnici mogu da povećavaju telesnu težinu. Takođe, neretko se javljaju poremećaji sna, bolovi u kostima i zglobovima i narušavanje kvaliteta života u celini. Za bubrežne bolesti karakteristični su otok oko očiju, porast vrednosti uree i kreatinina u krvi, pojava proteina u mokraći, smanjena količina mokraće koja se izluči u toku dana, kao i poremećaj elektrolita u krvi (natrijuma i kalijuma) - precizira dr Pandrc.
Dr Pandrc nam skreće pažnju da kod pacijenata sa kardio-renalnim sindromom često dolazi do porasta krvnog pritiska i pored redovnog uzimanja terapije.
- To se dešava zato što bubrezi, usled smanjene funkcije, zadržavaju vodu i so, što povećava zapreminu krvi i pritisak, pa srce ne može adekvatno da pumpa tu povećanu količinu tečnosti koja se nalazi u krvnim sudovima - napominje dr Pandrc.
Kada je bitno da se pacijent hitno javi lekaru?
Dr Milena Pandrc podvlači da je kardio-renalni sindrom složeno stanje gde poremećaj rada jednog organa (srca ili bubrega) pogoršava rad drugog organa. Postoje i situacije koje zahtevaju neodložnu stručnu pomoć.
- Lekari ih jednom rečju nazivaju dekompenzacija, što praktično znači da je opterećenje srca i bubrega tečnošću, elektrolitima i produktima razgradnje hranljivih materija prevazišlo njihov kapacitet. Hitno se treba javiti lekaru ukoliko se naglo javi gušenje i kratak dah, naročito ako se tegoba pogoršava u ležećem položaju. Razlozi za hitnu pomoć su i brzo oticanje tela, iznenadno smanjenje količine mokraće. Neodložan pregled je potreban i kada neregulisan, ekstremno visok krvni pritisak ne reaguje na uobičajenu terapiju i kada je praćen bolom u grudima, aritmijom, mučninom, povraćanjem ili velikom slabošću - naglašava dr Milena Pandrc.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Zdravlje, Kurir
