Šta je esencijalna hipertenzija? Termin za koji mnogi prvi put čuju tek kod lekara
Esencijalna hipertenzija je najčešći oblik povišenog krvnog pritiska, prisutan kod više od 90 odsto ljudi sa ovom dijagnozom. Naziv sencijalna često navodi na pogrešan zaključak da je reč o nekoj posebnoj ili važnijoj vrsti hipertenzije. U medicini taj izraz zapravo znači da ne postoji jedno konkretno oboljenje koje je dovelo do visokog pritiska, kao što su bolesti bubrega, poremećaji hormona ili pojedini lekovi. Međutim, to ne znači da uzrok ne postoji. Danas se zna da na razvoj bolesti istovremeno utiču genetika, način ishrane, telesna težina, stres, kvalitet sna, fizička aktivnost i promene na krvnim sudovima koje nastaju sa godinama.
Hipertenzija se dugo posmatrala gotovo isključivo kao problem krvnih sudova, ali poslednjih godina sve više pažnje privlači uloga nervnog sistema, hronične upale i hormona koji regulišu zadržavanje soli i vode u organizmu. Zbog toga dve osobe mogu da imaju isti krvni pritisak, a potpuno različite mehanizme koji su do njega doveli.
Loš san i jutarnji skok pritiska povećavaju rizik
Jedna od najvećih zabluda jeste da hipertenzija mora da izaziva simptome. Većina ljudi godinama nema nikakve tegobe, pa se bolest često otkrije slučajno, tokom sistematskog pregleda ili kada su oštećenja već nastala. Glavobolja, crvenilo lica ili vrtoglavica nisu pouzdani pokazatelji visokog pritiska i mnogi pacijenti sa veoma visokim vrednostima osećaju se potpuno dobro.
Sve više istraživanja pokazuje i da loš san ima snažan uticaj na razvoj hipertenzije. Osobe koje spavaju manje od šest sati, često se bude ili imaju sleep apneju češće imaju problem sa regulacijom pritiska. Posebno je opasan jutarnji skok krvnog pritiska, jer se tada beleži veći broj infarkta i moždanih udara.
Kod starijih osoba čest je problem izolovana sistolna hipertenzija, stanje kod kojeg je povišen samo gornji pritisak. Nekada se smatralo da to nije naročito opasno, ali danas se zna da upravo takav obrazac značajno povećava rizik od srčanih i moždanih komplikacija, jer govori da su veliki krvni sudovi izgubili elastičnost.
Hipertenzija ne oštećuje samo srce
Dugotrajno povišen pritisak ne oštećuje samo srce. Promene nastaju i na sitnim krvnim sudovima mozga, bubrega i očiju, često mnogo pre nego što se pojave prvi simptomi. Zbog toga lekari hipertenziju smatraju bolešću celog krvotoka, a ne samo "visokim brojem" na aparatu za merenje pritiska.
Terapija ne podrazumeva samo lekove. Gubitak viška kilograma, manji unos soli, redovno kretanje i kvalitetniji san mogu značajno da utiču na vrednosti pritiska, posebno u ranijim fazama bolesti. Ipak, stručnjaci upozoravaju da se terapija ne sme prekidati samoinicijativno čak ni kada se pritisak normalizuje, jer prekid terapije može da dovede do njegovog naglog i opasnog skoka.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.kurir.rs
