Bolest srčanog zaliska pogađa svaku petu stariju osobu: Istraživanje otkriva šta može da smanji rizik
Aortna stenoza, bolest kod koje se aortni zalistak postepeno sužava i otežava protok krvi iz srca, pogađa oko pet odsto osoba starijih od 65 godina. Vremenom može da dovede do srčane slabosti, a u težim slučajevima zahteva zamenu zaliska. Novo istraživanje pokazuje da ljudi koji dugoročno održavaju dobro kardiovaskularno zdravlje imaju manji rizik od promena koje prethode razvoju ovog oboljenja.
Studija, objavljena u časopisu American Journal of Preventive Cardiology, obuhvatila je 8.047 odraslih osoba prosečne starosti 49 godina. Ispitanici su od 2006. do 2016. godine na svake dve godine popunjavali upitnike, a istraživači su pratili osam pokazatelja kardiovaskularnog zdravlja poznatih kao "Life’s Essential 8". Među njima su četiri životne navike - izbegavanje pušenja, zdrava ishrana, redovna fizička aktivnost i dovoljno sna - kao i četiri zdravstvena faktora: telesna težina, nivo holesterola, šećera u krvi i krvni pritisak.
Tokom narednih osam godina kod 1.005 učesnika razvila se kalcifikacija aortnog zaliska, proces tokom kojeg se na zalisku talože naslage kalcijuma. Zalistak postaje sve tvrđi i manje pokretan, što vremenom može da dovede do njegovog sužavanja, odnosno aortne stenoze.
Osobe sa najboljim pokazateljima kardiovaskularnog zdravlja imale su oko 75 odsto manje šanse da razviju kalcifikaciju aortnog zaliska u poređenju sa ispitanicima sa najlošijim rezultatima. Istraživači su takođe utvrdili da je svakih 10 poena više na skoru "Life's Essential 8" bilo povezano sa 32 odsto manjom verovatnoćom za razvoj ovih promena. Slični rezultati zabeleženi su i kod ispitanika starijih od 55 godina.
Šta je aortna stenoza?
Aortni zalistak nalazi se između leve srčane komore i aorte, najveće arterije u organizmu. Kada se zalistak suzi, srce mora da ulaže veći napor kako bi ispumpalo krv u ostatak tela. U početnim fazama bolest često ne izaziva tegobe, zbog čega može dugo da ostane neotkrivena.
Kako suženje napreduje, mogu da se jave zamaranje, nedostatak vazduha pri naporu, bol ili pritisak u grudima, vrtoglavica i nesvestice. Nelečena aortna stenoza povećava rizik od srčane slabosti i drugih ozbiljnih komplikacija.
Iako ovo istraživanje ne dokazuje da zdrave navike direktno sprečavaju aortnu stenozu, rezultati ukazuju da dugoročna briga o zdravlju srca može da smanji verovatnoću razvoja promena koje vode ka ovoj bolesti.
Izvor: Health.harvard.edu/Zdravlje.kurir.rs
