Holesterol je visok i pored dijete i vežbanja: Kardiolozi otkrivaju 3 moguća razloga

Holesterol je masnoća koju proizvodi jetra, ali se unosi u organizam i hranom. Bitan je za sintezu hormona, proizvodnju žučnih soli, izgradnju ćelijskih membrana. Kada je povišen, on je faktor rizika za moždani ili srčani udar. Zapaže se da mnoge osobe sa povišenim vrednostima holesterola promene način ishrane, počnu intenzivno da vežbaju, ali bez rezultata. Kardiolozi izdvajaju tri ključna razloga zbog kojih nekada holesterol deluje kao nepremostiva prepreka.

- Jedna od čestih zabluda kada je reč o snižavanju takozvanog lošeg LDL holesterola jeste pretpostavka da je najbolja dijeta sa malo masti - kaže dr Alan Rozanski i dodaje da bi masnoće trebalo da čine 20 do 35 odsto dnevnog kalorijskog unosa.

Dr Rozanski napominje da većina stručnjaka danas prihvata stav da masti iz hrane nisu neprijatelji, ali i dodaje da je bitno koju vrstu masti konzumiramo. Naglasak bi trebalo da bude na većem unosu nezasićenih masti, a manjoj potrošnji zasićenih masti. Prekomeran unos zasićenih masti može da poveća nivo holesterola. Ograničavanje unosa zasićenih masti na 7 odsto ili manje od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa može da doprinese održavanju zdravog nivoa holesterola.

Ako dnevno konzumirate oko 2.000 kalorija, 7 odsto znači da bi iz zasićenih masti trebalo da unesete najviše oko 16 grama. Na primer, umesto putera, masnih sireva i masnog mesa, češće birajte maslinovo ulje, orašaste plodove, ribu, nemasno meso i nemasne mlečne proizvode.

Neke jednostavne zamene kojima možete smanjiti unos zasićenih i povećati unos nezasićenih masti jesu korišćenje maslinovog ulja umesto putera, izbor mlevenog pilećeg mesa umesto mlevene govedine i orašastih plodova umesto čipsa kao užine.

Veći unos nezasićenih masti može doprineti zdravom nivou holesterola. Mononezasićene i polinezasićene masti mogu pomoći u snižavanju LDL holesterola, često nazivanog „lošim“ holesterolom, tako što povećavaju aktivnost LDL receptora u jetri.

Oslanjanje na suplemente

Suplementi ribljeg ulja, belog luka ili biljnih sterola često se reklamiraju kao dodaci ishrani koji mogu pomoći u snižavanju holesterola, ali kardiolozi kažu da suplementi nisu efikasni kao samostalni tretman.

- Mnogi suplementi reklamiraju se kao proizvodi „dobri za srce“, ali za većinu suplemenata nedostaje isti nivo naučnih dokaza koji postoji za uravnoteženu ishranu, redovno vežbanje ili lekove za snižavanje holesterola kada su oni indikovani - kaže dr Kevin Keder.

Na primer, Američka akademija porodičnih lekara ne preporučuje korišćenje suplemenata omega-3 masnih kiselina za kontrolu povišenog holesterola, jer nije dokazano da smanjuju rizik od kardiovaskularnih događaja ili smrtnosti.

Iako određeni suplementi mogu imati koristi kada se koriste uz druge, naučno potvrđene metode za kontrolu holesterola, uvek razgovarajte sa lekarom pre nego što počnete da uzimate novi suplement.

Sve je samo do ishrane

Keder savetuje da ne pretpostavljate da je ishrana jedini faktor koji utiče na nivo holesterola. Kada je reč o životnim navikama, redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja takođe mogu pomoći u snižavanju holesterola. Međutim, nekada je sklonost ka visokom nivou holesterola zapisana u genima.

- Pojedine osobe se uredno pridržavaju terapije, ali ponovo imaju povišen LDL holesterol zbog naslednih faktora - kaže dr Keder.

Iako su ishrana i životne navike važne, možda će vam ipak biti potrebna medicinska terapija.

- Zato je važno da sarađujete sa svojim lekarom kako biste utvrdili da li su promene životnih navika dovoljne ili je možda potrebno da počnete da uzimate i lekove - napominje dr Keder.

Kako bolje kontrolisati visok holesterol?

Fizička aktivnost jedna je od najboljih navika za očuvanje zdravlja srca.

- Vežbanje pomaže u povećanju HDL („dobrog“) holesterola, snižava trigliceride i poboljšava opšte zdravlje srca i krvnih sudova - kaže Keder. Za najveću korist, ciljajte na najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno, poput vožnje bicikla, brzog hodanja ili plesa.

Ishrana bogata zdravim mastima, nemasnim proteinima, integralnim žitaricama, voćem i povrćem još je jedna važna promena životnih navika koja može pomoći u snižavanju holesterola.

Posebno je važno unositi dovoljno rastvorljivih vlakana i zameniti zasićene masti zdravim mastima. Birajte zdrave masti iz orašastih plodova, semenki, masne ribe i avokada. Kada je reč o rastvorljivim vlaknima, birajte namirnice poput ovsa, pasulja i avokada.

Redovno kontrolišite zdravstveno stanje.

- Povišen holesterol obično ne izaziva simptome, zato su redovne analize krvi od suštinskog značaja - kaže Keder.

Ako već imate povišen holesterol, redovne kontrole kod lekara ključne su za praćenje napretka i eventualno prilagođavanje terapije.

Izvor: aol.com/ zdravlje. kurir.rs

Holesterol nije jedini krivac za aterosklerozu: Prof. Stoljiković otkriva šta još oštećuje krvne sudove