Meningitis može da odnese život za manje od 24 sata: Kako prepoznati ovu opasnu bolest?
Meningitis može da napreduje veoma brzo, a u najtežim slučajevima i da odnese život za manje od 24 sata. Zato Svetski dan meningitisa, koji se obeležava 5. oktobra, ove godine prati poruka "Sada je vreme za akciju", sa naglaskom na prevenciju, rano prepoznavanje bolesti i pravovremeno lečenje.
Meningitis je zapaljenje moždanih ovojnica, odnosno tkiva koja okružuju mozak i kičmenu moždinu. Mogu da ga izazovu bakterije, virusi, gljivice i paraziti, ali i pojedina nezarazna stanja.
Najopasniji među čestim oblicima jeste bakterijski meningitis. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, približno jedna od šest obolelih osoba umire, dok oko jedne od pet ima teške komplikacije.
Koji simptomi mogu da ukažu na meningitis?
Klasični simptomi kod odraslih jesu povišena temperatura, glavobolja i ukočen vrat, ali važno je da ne mora svaka obolela osoba da ima sva tri. Mogu da se jave i:
- osetljivost na svetlost
mučnina ili povraćanje
zbunjenost
izrazita pospanost ili teško buđenje
gubitak apetita
Glavobolja može da bude veoma jaka i da se širi niz leđa, ali kod nekih ljudi bol može da bude i blag. Zbog toga ne bi trebalo čekati da postane intenzivan ako postoje i drugi simptomi meningitisa.
Kod beba znaci mogu da budu drugačiji i uključuju ispupčenu fontanelu, slabo hranjenje, razdražljivost, pospanost, teško buđenje i neuobičajeno slabe reakcije.
Kako se meningitis leči?
Lečenje zavisi od uzroka. Bakterijski meningitis zahteva hitnu primenu antibiotika, dok se kod gljivičnog koriste antimikotici. Antivirusna terapija primenjuje se kod određenih virusnih infekcija, a deo lečenja mogu da budu kortikosteroidi, lekovi protiv bolova i intravenske tečnosti.
Virusni meningitis u nekim slučajevima može da prođe za oko nedelju dana, ali se bez pregleda ne može znati šta je izazvalo tegobe. Zbog toga sumnja na bolest zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Da li se može sprečiti?
Od pojedinih uzročnika bakterijskog meningitisa moguće je zaštititi se vakcinacijom. U Srbiji su vakcine protiv oboljenja izazvanih pneumokokom i bakterijom Haemophilus influenzae tip b (Hib) deo kalendara obavezne imunizacije dece, dok se vakcina protiv meningokoka primenjuje prema određenim indikacijama.
Ipak, vakcina ne postoji protiv svih uzročnika meningitisa. Među njima je i virus Zapadnog Nila, koji se prenosi ubodom zaraženog komarca i u teškim slučajevima može da zahvati nervni sistem i izazove meningitis ili encefalitis.
Rizik od pojedinih infekcija može da se smanji redovnim pranjem ruku, izbegavanjem bliskog kontakta sa obolelima i bezbednom pripremom hrane, dok je kod groznice Zapadnog Nila najvažnija zaštita od uboda komaraca.
Izvor: Clevelandclinic.org/Zdravlje.kurir.rs
