Mogu li bes i jake emocije da povećaju rizik od šloga: Neurolog objašnjava kako stres deluje na telo
- Neurolog upozorava da akutni bes i snažne emocije mogu privremeno da povećaju rizik od moždanog udara, jer naglo dižu puls i krvni pritisak.
- Hronični stres dodatno podiže rizik kroz bolesti srca, upalu, manjak sna i nezdrave navike poput pušenja, alkohola i loše ishrane.
Stres je reakcija tela na nepovoljne faktore iz životne sredine. On priprema telo na izazove i može da bude koristan kada je umeren i dobro kontrolisan. Problem nastaje kada stres postane hroničan i traje skoro ceo dan. U ovoj situaciji stres može nepovoljno da utiče na fizičko zdravlje i poveća rizik od ozbiljnih zdravstvenih događaja, kao što je moždani udar.
Ne utiče samo na raspoloženje
Nekako nam se čini logičnim da stres utiče „samo” na raspoloženje, dekoncentriše nas i čini razdražljivijim nego inače. Neurolog dr Ajrin Kačan napominje da stres može da poveća rizik od moždanog udara.
- Sve više je dokaza koji ukazuju na to da je stres faktor rizika za moždani udar. Psihološki stres opterećuje organizam i utiče na telo više nego što većina osoba to shvata - navodi dr Kačan i objašnjava način na koji stres može da poveća rizik od nastanka moždanog udara.
Kako stres povećava rizik od moždanog udara?
Iznenadni trenuci intenzivnog stresa mogu da pokrenu moždani udar. Pored toga, dugotrajna izloženost visokom nivou stresa nekada je prva karika u lancu reakcija koje na kraju dovode do moždanog udara.
Akutni stres i rizik od moždanog udara
Akutni stres može da izazove fizičku reakciju tela u obliku podrhtavanja ili znojenja tokom posebno uznemirujućih situacija. Ovaj stres često je posledica žestoke svađe, javnog nastupa ili situacije u saobraćaju u kojoj ste za dlaku izbegli nesreću.
Istraživanja ukazuju na to da osećanja poput besa ili snažne emocionalne uznemirenosti, koja su česta tokom akutnog stresa, mogu privremeno da povećaju rizik od moždanog udara.
Zašto i kako?
- Akutni stres može da ubrza rad srca i izazove nagli skok krvnog pritiska. Takav nagli skok krvnog pritiska može da ima ozbiljne posledice, poput pomeranja krvnih ugrušaka ili pucanja oslabljenih krvnih sudova, što na kraju može da dovede do moždanog udara - kaže dr Ajrin Kačan.
Naravno, to ne znači da svaki trenutak intenzivnog stresa automatski dovodi osobu u zonu visokog rizika od moždanog udara. Međutim rizik od šloga je veći ako imate faktore rizika, poput visokog krvnog pritiska, bolesti srca, dijabetesa i povišenih masnoća u krvi.
Hronični stres i rizik od moždanog udara
Stres koji osećate u određenom trenutku može direktno da poveća rizik od moždanog udara, ali važnu ulogu ima i hronični stres. Mnoge posledice hroničnog stresa upravo su faktori koji povećavaju rizik od moždanog udara, a to su:
- Bolesti srca: Dugoročno, stres može da poveća krvni pritisak, ubrza rad srca i doprinese nastanku nepravilnog srčanog ritma. Sve to predstavlja faktore rizika za moždani udar.
- Upala: Dugotrajna izloženost visokom nivou stresa može da dovede do hronične upale. Ona, zauzvrat, može da utiče na normalno funkcionisanje srca i drugih organa. Tako se stvaraju uslovi za nastanak moždanog udara i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.
- Nedostatak sna: Stres zbog kojeg se noću često budite može da izazove mnogo više od potrebe da sledećeg dana popijete dodatnu šolju kafe. Nedostatak sna može da dovede do gojaznosti, dijabetesa tipa 2, bolesti srca i drugih faktora koji povećavaju rizik od moždanog udara.
- Nezdrave navike: Kada ste pod stresom, veća je verovatnoća da ćete usvojiti ili pojačati nezdrave navike koje takođe povećavaju rizik od moždanog udara. Među njima su pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, izbegavanje fizičke aktivnosti i češće konzumiranje industrijski prerađene hrane i namirnica bogatih šećerom.
Osim toga, stres može da oteža kontrolu drugih hroničnih bolesti koje već imate. Zbog toga možete postati podložniji ozbiljnim komplikacijama.
- Stres, u kombinaciji sa drugim zdravstvenim problemima, može da pokrene razvoj bolesti i ozbiljne zdravstvene događaje, poput moždanog udara - napominje dr Kačan.
Svi ovi i drugi efekti takođe povećavaju rizik od ateroskleroze, odnosno otvrdnjavanja i sužavanja arterija usled nakupljanja naslaga na njihovim zidovima. Sve to može da ima za posledicu stvaranje krvnih ugrušaka. Ako se ugrušak odvoji i dospe do mozga, može da izazove ishemijski moždani udar, najčešći tip moždanog udara.
Kako kontrolisati stres i smanjiti rizik od moždanog udara?
Iako neke životne teškoće ne možemo da izbegnemo, postoje strategije koje mogu da pomognu da se smanji njihov uticaj na mentalno i fizičko zdravlje.
- Stres je često pokretač nezdravih navika. Važno je prepoznati ga i raditi na sprečavanju tih navika kako bi se smanjio rizik od moždanog udara - savetuje dr Kačan.
Evo nekoliko jednostavnih načina da ublažite stres na poslu i kod kuće:
- Zastanite i duboko udahnite. Vežbe disanja i meditacija mogu da pomognu da smirite ubrzane misli i opustite telo.
- Budite fizički aktivni. Fizička aktivnost podstiče oslobađanje hormona koji doprinose boljem raspoloženju i mogu da smanje nivo stresa. Osim toga, dobra je za srce i održavanje zdrave telesne težine, što može da pomogne u smanjenju rizika od moždanog udara. Ne morate da se bavite napornim vežbama. Možete da isprobate blagu jogu ili da odete u šetnju.
- Hranite se zdravo. Planirajte obroke unapred kako biste smanjili svakodnevni stres zbog odlučivanja o tome šta ćete jesti. Birajte nemasne izvore proteina i jedite dosta voća i povrća kako biste organizmu obezbedili potrebne hranljive materije. Ograničite unos alkohola.
- Uredite prostor u kojem boravite. Uklonite nepotrebne stvari i unesite biljke i detalje u umirujućim bojama koje stvaraju osećaj mira. Pustite opuštajuću muziku kako biste poboljšali raspoloženje.
- Potražite podršku. Kada podelite problem sa nekim, teret može da postane lakši. Razgovor o stresu može da vam pomogne da se oslobodite dela pritiska. Podelite svoje brige sa osobom kojoj verujete ili potražite podršku stručnjaka za mentalno zdravlje.
- Najvažnije je da s vremena na vreme sagledate širu sliku, razvijate zdrave navike u ishrani i svakodnevno se bavite nekim oblikom fizičke aktivnosti - navodi dr Kačan.
Izvor: clevelandclinic.org/ zdravlje. kurir.rs
