Ljudi često i ne znaju da imaju insulinsku rezistenciju (IR) je su rani simptomi veoma diskretni i obično se pripisuju nekim drugim stanjima ili okolnostima. Najčešći simtomi su pojačan osećaj gladi, povremeno i znakovi hipoglikemije poput preznojavanja, podrhtavanja, rasejanosti, smetnji s vidom, osećaja pospanosti, hroničnog umora, loše koncentracije, osećaja oticanja tela, neredovne menstruacije, poremećaja vida, pojave bubuljica i tamne prebijenosti kože, najčešće na vratu.
Međutim, za potvrdu dijagnoze potrebni su posebni testovi koji proveravaju nivo šećera u krvi.
- Insulinska rezistencija ili otpornost tkiva na insulin je stanje u kome ćelije organizma ne reaguju na insulin, koji ne može da ostvari svoj biološki efekat. Pankreas registruje da je nivo šećera povišen i sekretuje još veće količine insulina - objašnjava prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković, endokrinolog sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
Kako se postavlja dijagnoza insulinske rezistencije?
Ukoliko postoji sumnja na IR pacijent se prvo upućuje na laboratorijske analize. Radi se test opterećenja glukozom (OGTT test) uz pomoć kog se određuju vrednosti šećera i insulina u krvi. Ovaj test radi se ujutro na prazan stomak. Nakon što pacijent uzme propisanu količinu glukoze, uzimaju se uzorci krvi u razmacima od pola sata i prate se nivoi glukoze i insulina u krvi u periodu od dva sata nakon unošenja glukoze.
- Svaki put kad jedemo nešto slatko, kolač, čokoladu ili pijemo slatke napitke naš pankreas obilno luči insulin. I što više i češće jedemo navedene proste ugljene hidrate dolazi do ponovnih skokova insulina. Ovo najbolje možemo objasniti kada radimo test opterećenja glikozom, tzv. oralni glukoza tolerans test (OGTT), koji radimo kod svih gojaznih osoba u cilju ranog otkrivanja šećerne bolesti. U toku testa merimo vrednosti šećera ( glikemije ) i insulina u nultom minutu pre ispijanja 75 grama šećera rastvorenog u vodi, nakon 30 minuta i nakon 120 minuta. Ovim testom možemo da otkrijemo kretanje glikemije i da li pacijent ima predijabetes ili dijabetes, a takođe na osnovu insulina vidimo koliko je lučenje insulina nakon konzumiranja rastvorenog šećera - navodi doktorka i daje slikovit primer:
Mnogo ključeva a malo brava
- Ako je normalan broj insulinskih receptora na ćeliji 500 u stanjima insulinske rezistencije kod gojaznih smanjuje se na 100 receptora. Ako insulin predstavimo ključevima, a insulinske receptore na ćeliji bravama možemo reći da gojazna osoba ima mnogo ključeva, a malo brava na ćelijama. Veliki broj brava je zablokiran visokim nivoom insulina, tako da ključevi (insulin) ne može da otključa brave i omogući da šećer uđe u ćeliju.To je objašnjenje neosetljivosti, otpornosti ćelije ili tkiva na insulin koje nazivamo insulinska rezistencija.
Genetska predispozicija predstavlja veliki rizik za nastanak insulinske rezistencije, ali najvažnija je korelacija sa drugim faktorima kao što su gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, hronični stres, endokrinološke bolesti, pušenje i određeni lekovi.
Da li se rezistrencija na insulin može smanjiti i kako povećati broj brava, receptora na insulin?
- Kada prestanemo da uzimamo šećere, slatke napitke, koji stimulišu uvek pankreas na lučenje insulina doći će do manjeg lučenja insulina i sradnja vrednost isulina će se postepeno smanjivati uz gubitak na telensoj težini. Kako bude padao nivo insulina u krvi, povećavaće se broj receptora (brave će postepeno da se odblokiraju u sve većem broju) i time će se omogućiti ulazak šećera u ćeliju i normalan metabolizam. A nivo šećera ukoliko je bio povišen , postepeno će da se normalizuje.
Insulinska rezistencija je izlečiva pod uslovom da se odredi odgovarajuća terapija uz koju je neophodno da se pacijent pridržava i pravilne ishrane, da praktikuje fizičku aktivnost i promeni loše životne navike.
Povoljni efekti mediteranske ishrane
Naši rezultati su, kaže doktorka, pokazali povoljne efekte mediteranske ishrane u stanjima insulinske rezistencije, kod osoba sa metaboličkim sindromom, predijabetesom dijabetesom, hipertenzijom, nealkohomnom masnom jetrom, aterosklerozom, infertilitetom, depresijom i drugim pridruženim poremećajima.
- Složeni ugljeni hidrati iz voća, povrća, žitarica, kao i hrana niskog glikoznog indeksa ne dovodi do velikih skokova insulina i značajna je u sprečevanju insulinske rezistencije.
Primenjena mediteranska dijeta individualno podešena svakojm pacijentu pokazala je značajne efekte posle šest meseci i posle godinu dana uz smanjenje stomačne gojaznosti, smanjenje krvnog pritiska, popravljanje lipidnog statusa (triglicerida i HDL-holesterola) i smanjenje nivoa insulina u krvi (hiperinsulinizma) što je praćeno smanjenjem insulinske rezistencije.
Povišen pritisak, policistični jajnnici, neplodnost...
Na osnovu vrednosti insulina i glikemije našte može da se izračunati HOMA indeks insulinske rezistenije koji je u kliničkom radu koristan parametar praćenja insulinske rezistencije.
- Hiperinsulinizam i insulinska rezistencija odgovorni su za poremećaje glikoregulacije ( predijabetes i dijabetes), povišen krvni pritisak kod gojaznih, kao i poremećaje lipidnog statusa. Svi ovi poremećaji vode u aterosklerotske komlikacije na mozgu, srcu i donjim ekstremitetima. Hiperinsulinizam i insulinska rezistencija su u osnovi sindroma policističnih jajnika i infertiliteta. Takođe, treba naglasiti da je hiperinsulinizam gojaznih osoba odgovoran za sve veću učestalost karcinoma.
Naša istraživanja, kaže doktorka, pokazala su da je insulinska rezistencija prisutna u gojaznosti, povećava se u predijabetesu i najizraženija je u dijabetes melitusu tip 2.
- Insulinska sekrecija je najviša u gojaznosti i intoleranciju na glikozu (predijabetesu), a smanjuje se u dijabetes melitusu tip 2. Stomačna gojaznost praćena je hiperinsulinemijom i u osnovi je insulinske rezistencije, hipertenzije i poremećaja glikoregulacije.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
NE PROPUSTITE
