Postoji mnogo teorija o tome koji su uzroci gojaznosti i oni uključuju ishranu bogatu ugljenim hidratima koja pojačava lučenje insulina, neuravnotežen unos i potrošnju energije, premali unos proteina koji dovodi do većeg unosa energije, povećan unos ulja soje, kukuruza, suncokreta i kanole, i mnoge druge teorije.
Poslednja naučna pretpostavka, do koje je došao istraživački tim Medicinskog fakultete Univerziteta u Koloradu, jeste da je glavni krivac za gojaznost fruktoza.
- Studija ubedljivo integriše postojeće teorije o gojaznosti, sugerišući da ona nije samo rezultat konzumiranja prekomerne energije, već, umesto toga, stanje niske energije, obeleženo nedovoljnim ATP-om (adenozin trifosfatom), uzrokovano vrstom i količinom konzumirane hrane – objašnjava Kelsi Kosta, nutricionista iz Nacionalne koalicije za zdravlje iz Vašingtona.
ATP, ili adenozim trifosfat je visoko energetsko jedinjenje koje se nalazi u svim ćelijama organizma čoveka, koje ne može da skladišti u ljudskom organizmu već je neophodna stalna obnova ovog jedinjenja delovanjem aerobnih i anaerobnih energetskih sistema.
U čemu je problem sa fruktozom?
Kada osoba jede, većina unesene energije se pretvara u ATP, molekul koji snabdeva ćelije energijom. Ako se pojede previše hrane, višak energije se skladišti kao mast. Ako uneta hrana sadrži fruktozu, ona se u početku takođe pretvara u ATP da bi podstakla sve telesne funkcije. Međutim, kako se unosi sve više fruktoze, ona potiskuje aktivnost mitohondrija, organela koje proizvode ATP, smanjujući nivoe ATP-a u organizmu. Kada nivo ATP-a padne, to šalje alarm da bi ćelije mogle da ostanu bez energije, što stimuliše brojne biološke reakcije, među kojima su glad, žeđ, povećan unos energije, insulinska rezistencija, povećana apsorpcija hrane i usporen metabolizam tokom mirovanja. Tamo gde ima hrane u izobilju, a veliki deo nje sadrži fruktozu, ove promene dovode do povećanja telesne težine.
Otkud nam toliko fruktoze?
Fruktoza je prirodni šećer, koji se nalazi u voću i povrću. Međutim, taj sadržaj fruktoze ne može da izazove gojaznost.
- Iako većina svežeg voća prirodno sadrži fruktozu, njihova konzumacija nije povezana sa gojaznošću ili povećanjem telesne težine, jer prisustvo dijetetskih vlakana, bioaktivnih jedinjenja i esencijalnih hranljivih materija sprečava uticaj fruktoze na sitost i insulinsku rezistenciju. Zbog toga se sveže voće smatra važnim delom zdrave, uravnotežene ishrane za kontrolu telesne težine – objašnjava Kosta.
Problem nastaje kada se unosi prerađeno voće, ili hrana sa dodatom fruktozom, često u obliku kukuruznog sirupa sa visokim sadržajem fruktoze, koji je zaslađivač jeftin za proizvodnju i nalazi se u većini prerađenih namirnica, tako da što se više unosi prerađene hrane, to je veći unos fruktoze.
I on se ne nalazi samo u slatkoj hrani, kao što su gazirani sokovi, zaslađeni sokovi, deserti i kolači, već ga ima u hlebu, supama iz kesice, gotovim jelima, i mnogim vrstama brze hrane.
Okidači pretvaranja glukoze u fruktozu
Fruktoza se takođe nalazi i u konzumnom šećeru ili saharozi, koja se sastoji od glukoze i fruktoze, a u ljudskom telu se proizvodi od glukoze i drugih ugljenih hidrata.
- Telo takođe može da pretvori glukozu u fruktozu putem poliolnog puta, koji aktiviraju različiti okidači kao što su dijabetes, ishrana sa visokim glikemijskim indeksom ili visokim sadržajem ugljenih hidrata, veliki unos soli, mali unos vode, hrana bogata purinima ili stres, koji dovode do gojaznosti i drugih metaboličkih stanja, a alkohol samo intenzivira ovaj proces, stimulišući veću proizvodnju fruktoze – objašnjava Kosta.
Izvor: Medical News Today
NE PROPUSTITE
