Lekari su odavno prepoznali da su loša ishrana i sedentarni način života glavni faktori rizika za kolorektalni karcinom (CRC). Ali oni sada takođe ukazuju na druge faktore rizika za porast, uključujući prekomernu upotrebu antibiotika i gljivične infekcije u crevima.
Skoro dvostruko više ljudi mlađih od 55 godina sada ima dijagnozu raka debelog creva u odnosu na pre deset godina. Očekuje se da će se stopa smrtnosti povećati za 90 odsto do 2030. godine.
Prekomerna upotreba antibiotika
Pojava antibiotika u 20. veku je u velikoj meri bila odgovorna za produženje životnog veka tokom decenija. Povrede i bolesti koje su ranije bile fatalne konačno su postale izlečive.
Međutim, nepravilna i prečesta upotreba antibiotika može poremetiti delikatnu ravnotežu bakterija koje žive u digestivnom traktu, posebno u debelom crevu.
- Ono što sumnjamo da se dešava je da kada se antibiotici prekomerno koriste, dolazi do promene u onome što je nekada bio normalan, zdrav mikrobiom. Kada to uradite brže nego što bi trebalo, to može da dovede do mutacija, a zatim i do formiranja tumora - objašnjava dr Sunil Kamat, onkolog specijalizovan za kolorektalne karcinome na Klivlendskoj klinici.
Česta upotreba antibiotika tokom života može dovesti do neravnoteže u mikrobioti, koja se naziva i disbioza.
Može proći i do 10 godina pre nego što počne razorni efekat antibiotika
Stanje neravnoteže lišava creva zaštitnih bakterija i dovodi do proliferacije bakterija koje promovišu rak.
U studiji iz 2021. godine o celokupnoj švedskoj populaciji od 2005. do 2016. godine, istraživači su identifikovali više od 40.000 slučajeva kolorektalnog karcinoma (CRC) u poređenju sa odgovarajućom kontrolnom grupom od 200.000 Šveđana bez raka.
I žene i muškarci koji su uzimali antibiotike duže od šest meseci imali su 17 odsto veći rizik od razvoja karcinoma u uzlaznom debelom crevu, prvom delu debelog creva u koji hrana stiže posle tankog creva, od onih kojima nisu prepisani antibiotici.
U međuvremenu, u Ujedinjenom Kraljevstvu, istraživači su ispitali više od dve decenije podataka o ljudskom zdravlju u studiji objavljenoj 2019. koja je pružila sveobuhvatniji pogled na to kako prekomerna upotreba antibiotika može da utiče na stopu raka.
Istraživači iz Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država uporedili su upotrebu antibiotika kod skoro 29.000 ljudi koji su razvili CRC sa oko 137.000 ljudi bez raka. Antibiotici su prethodno bili propisani kod oko 72 posto pacijenata koji su razvili CRC u odnosu na 69 posto onih koji su ostali bez raka.
Ovo blago povećanje rizika identifikovano je samo kod ljudi koji su primali antibiotike najmanje deceniju pre postavljanja dijagnoze, što sugeriše da bi moglo proći bar toliko vremena pre nego što lekovi počnu da imaju tako razorni efekat.
Masna, visoko obrađena zapadna hrana glavni faktor rizika
Ishrana koja se sastoji uglavnom od prerađenog i/ili crvenog mesa, šećera i rafinisanih ugljenih hidrata je glavni faktor rizika za upalu u crevima, preteču raka.
Istraživači su posmatrali navike u ishrani više od 95.000 medicinskih sestara koje su učestvovale u velikoj studiji zdravlja medicinskih sestara od 1991. do 2015. godine. Takođe su posmatrali ishranu oko 41.000 žena kada su bile tinejdžerke.
Istraživači su otkrili da su odrasle žene koje su pile dva napitka zaslađena šećerom dnevno imale dvostruko veći rizik od raka debelog creva od žena koje su pile manje od jednog napitka zaslađenog šećerom nedeljno.
A za svako slatko piće koje je konzumirala dnevno kao tinejdžerka, žena je imala 32 procenta veći rizik od ranog početka CRC-a u odrasloj dobi.
- Ova pića mogu pokrenuti normalno dobre puteve za proizvodnju energije i metabolizam, ali ako je ima previše, to opet dovodi do situacije preopterećenja ćelija koja onda može postati okidač za rak. U stvari, isto osećamo i prema visoko prerađenoj hrani. Verovatno postoji nešto u hemikalijama što takođe može izazvati ovu situaciju viška energije - rekao je dr Kamath.
Gojaznost i dijabetes tipa 2 poklapa se sa porastom obolelih od raka
Gojaznost i dijabetes često idu ruku pod ruku, jer prvi u velikoj meri povećava rizik od drugog, koji karakteriše previše glukoze (šećera) koji cirkuliše u krvotoku.
Procenjuje se da je 80 do 90 odsto pacijenata sa dijabetesom tipa 2 gojazno ili gojazno. Stope dijabetesa tipa 2 i gojaznosti su u porastu, što se poklapa sa rastućom incidencom kolorektalnog karcinoma.
Neke studije su pokazale vezu između dijabetesa i povećanog rizika od raka debelog creva kod muškaraca.
Veza između dijabetesa i kolorektalnog karcinoma bila je jača među pušačima i onima sa visokim indeksom telesne mase (BMI).
Druga studija koja je istraživala vezu između dijabetesa i raka debelog creva, ovog puta u grupi žena, otkrila je da su oni sa dijabetesom imali 60 posto veću šansu da razviju kolorektalni karcinom u poređenju sa onima bez dijabetesa.
Naučnici kažu da gojaznost može povećati rizik od raka debelog creva zbog zapaljenja koje izaziva u celom telu i promena u mikrobioti creva - uzrokovanih nezdravom ishranom.
Viši nivoi kandide povezani širenjem kolorektalnog karcinoma
Veza između gljivica i raka je slaba, ali nova istraživanja su to potvrdila. Istraživači sa Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu, DC sekvencionirali su uzorke mikrobne DNK iz tumora pacijenata sa rakom debelog creva koji su bili mlađi od 45 ili stariji od 65 godina kada im je dijagnostikovana.
Tip gljivice poznat kao Cladosporium češće se javlja u tumorima mlađih pacijenata u odnosu na starije. Prisustvo gljivične grupe Candida povezuje se sa upalom koja dovodi do raka želuca, kao i raka gastrointestinalnog trakta.
Studija iz 2022. objavljena u časopisu Cell objavila je dokaze Candida albicans u kolorektalnim tumorima. Viši nivoi Candide takođe su povezani sa širenjem kolorektalnog karcinoma na druge delove tela.
Prenela: O.M.
(izvor: ordinacija.vecrenji.hr/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
