Mit 1: Krckanje zglobova na prstima i šakama je štetno
To može ići na živce drugim ljudima, ali krckanje zglobova šake verovatno neće pogoršati probleme sa zglobovima ili povećati šanse za artritis. Zglobovi su „podmazani“ sinovijalnom tečnošću, koja sadrži rastvoreni azot u gasovitom stanju. Kada istegnete zglob, šupljina koja sadrži ovu tečnost se širi, izazivajući pad pritiska. To uzrokuje da rastvoreni gas „izađe“ iz rastvora i formira mehur – a brzo oslobađanje gasa stvara zvuk krckanja. Isti zglob ne može ponovo da pukne odmah jer je potrebno oko 20 minuta pre nego što se mehurići ponovo rastvore u tečnosti.
Nekoliko studija pokazalo je da je navika krckanja prstiju bezopasna, uključujući i onu doktora iz Kalifornije koji je decenijama redovno krckao zglobove na samo jednoj ruci. Rendgenski snimak nije pokazao nikakvu razliku između njegovih šaka kada je artritis u pitanju.
Takođe, studija u kojoj je učestvovalo 300 pacijenata nije pronašla vezu između krckanja zglobova i artritisa.
Mehurići gasa oko zglobova takođe mogu izazvati „škljocanje“ u zglobovima tokom vežbanja, ali zvuci pucanja ili škljocanja mogu biti i posledica kretanja tetiva ili ligamenata preko koštanih izbočina ispod zgloba.
Mit 2: Reumatoidni artritis i osteoartritis su ista bolest
Nisu jer je artritis upala zgloba, a upala može biti izazvana različitim uzrocima. S druge strane, osteoartritis je uzrokovan habanjem i obično pogađa samo jedan zglob, najčešće koleno ili kuk, a učestaliji je kod starijih od 50 godina. Ljudi čiji posao uključuje težak fizički rad, kao što je rad na građevini, ili zahteva mnogo klečanja, kao što to zahteva posao stolara, u većem su riziku od osteoartritisa.
Gojaznost, koja takođe više opterećuje zglobove, još je jedan veliki faktor rizika. Ali postoji i genetska komponenta, gde istraživanja procenjuju naslednost na 40 do 70 odsto.
Reumatoidni artritis je autoimuno oboljenje u kojem imuni sistem napada sinovijalnu membranu koja pokriva i štiti zglobove. Ređi je od osteoartritisa, najčešće počinje u srednjem životnom dobu i izaziva bolove u zglobovima po celom telu. Kod žena se javlja dva do tri puta češće nego kod muškaraca.
Postoje određeni geni zbog kojih kod osobe postoji povećan rizik od razvoja reumatoidnog artritisa, kao i da simptomi budu ozbiljniji, ali pušenje i gojaznost takođe povećavaju mogućnost pojave ove bolesti.
Mit 3: Ne možete ništa učiniti da sprečite artritis
Za osteoartritis, prekomerna težina je značajan faktor rizika jer stvara veće opterećenje na zglobove, tako da održavanje zdrave težine pomaže u smanjenju rizika. Za reumatoidni artritis, pušenje je jedan od najvećih faktora rizika, a pokazalo se da konzumiranje cigareta pogoršava simptome. Dakle, prestanak pušenja pomaže u smanjenju rizika.
Mit 4: Bol u zglobovima tokom menopauze je neizbežan
Estrogen pomaže u održavanju hrskavice i drugih tkiva zglobova. Kako estrogen opada tokom menopauze, mnoge žene primećuju bol u zglobovima. Hormonska terapija je široko prihvaćena kao najefikasnije rešenje za simptome menopauze, uključujući bol u zglobovima. Terapija obnavlja nivoe estrogena, ali nije uvek moguće primeniti je, a neke žene više vole da se na drugačije načine izbore sa simptomima menoauze.
Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje bolova u zglobovima je vežbanje. Vežbe sa opterećenjem koje jačaju mišićno-skeletni sistem su posebno dobre za ublažavanje takvih bolova. Hodanje ili trčanje preporučuje se za donji deo tela, a za gornji deo tela treba koristiti tegove.
Mit 5: Suplement kolagen može pomoći u obnovi zglobova
Kolagen je najzastupljeniji protein u telu i igra vitalnu ulogu u formiranju vezivnog tkiva. Bez dovoljno kolagena, naša koža, kosti, mišići, tetive i hrskavica gube elastičnost i snagu. Telo proizvodi manje kolagena kako starimo, tako da je logično da se uzimaju suplementi kako bi se nadoknadio deficit, ali nedostaju čvrsti dokazi da oni zaista imaju efekta.
Neke studije su došle do ohrabrujućih rezultata, ali većina je pokazala skromne doprinose zdravlju. Takođe istraživanja često finansiraju kompanije koje proizvode suplemente, što povećava potencijal za pristrasnost.
Mit 6: Suplementi su nepotrebni za održavanje zdravih zglobova
Najveći deo vitamina i minerala potrebnih za zdrave kosti trebalo bi da unosimo kroz zdravu ishranu. Vitamin D je izuzetak. On pomaže telu da apsorbuje kalcijum, koji je neophodan za izgradnju koštane mase. Stvara se u koži tokom izlaganja sunčevoj svetlosti, a tokom letnjih meseci ovaj izvor je obično dovoljan.
Međutim, tokom zime nije moguće proizvesti dovoljno vitamina D samo na taj način i može biti teško nadoknaditi deficit isključivo putem dijetetskih izvora kao što su masna riba, meso i jaja.
Preporuka stručnjaka je da odrasli razmotre uzimanje suplemenata tokom zimskih meseci. Nedostatak vitamina D je u direktnoj vezi sa bolovima u zglobovima, a takođe je čest uzrok rahitisa, od kojeg kosti omekšaju i deformišu se.
Mit 7: Ishrana ne utiče na zglobove
Zapaljenje je često uzrok bolova i ukočenosti zglobova, tako da bi dijeta usmerena ka smanjenju upalnih procesa mogla da pomogne. Ne postoji jedan magični sastojak, ali obilno unošenje omega-3 masnih kiselina i vitamina iz kvalitetnih namirnica, te izbegavanje većih količina crvenog mesa, prerađene hrane i šećera odličan su početak.
Mit 8: Giht više nije zdravstveni problem
Giht se najčešće dovodi u vezu sa krupnim, sredovečnim muškarcima rumenog lica koji preteruju sa bogatom hranom i alkoholom. Henri Osmi je bolovao od ove bolesti i potpuno se uklapa u tu sliku.
Međutim, giht sve više pogađa mlađe muškarce i žene, a statistika pokazuje globalni porast broja pacijenata starosti između 15 i 39 godina kod kojih je dijagnostikovana, sa 39 slučajeva na 100.000 ljudi 1990. na 46 na 100.000 u 2019. godini. Veruje se da je to rezultat drastičnog porasta broja gojaznih i obolelih od dijabetesa, koji su faktori rizika.
Giht je vrsta artritisa koja uzrokuje iznenadni, jak bol i upalu zglobova, često u velikom prstu na stopalu. To je posledica visokog nivoa mokraćne kiseline koja se nakuplja u krvi, što može dovesti do formiranja kristala u obliku iglica oko zglobova. Mokraćna kiselina je nusproizvod purina, koji se u većim količinama nalaze u crvenom mesu, školjkama i alkoholnim pićima.
Pre menopauze, žene imaju mnogo manji rizik od gihta jer estrogen intenzivira uklanjanje mokraćne kiseline preko bubrega. Prekomerna težina, dijabetes tipa 2, visok holesterol ili visok krvni pritisak su faktori rizika, a smatra se da to dovodi do povećanja broja mlađih ljudi koji pate od gihta.
Mit 9: Kiša i grmljavina pogoršavaju artritis
Možda poznajete nekoga ko tvrdi da može predvideti loše vreme na osnovu bolova od artritisa. Postoje tvrdnje da bi navodna veza mogla biti posledica pada atmosferskog pritiska koji često prethodi lošem vremenu, što dovodi do širenja zglobova. Međutim, malo je ubedljivih dokaza koji podržavaju ovu teoriju.
Jedna studija, zasnovana na podacima više od 11 miliona poseta lekaru američkih pacijenata, nije otkrila nikakav obrazac koji u vezu dovodi kišne dane sa jačim bolovima. Šta više, ljudi su pomoć lekara više tražili sušnim danima.
Izvor: Gardijan/RTS/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
