Smatra se da ljudi sa Aspergerovim sindromom, koji se sada definiše kao visokofunkcionalni oblik poremećaja iz spektra autizma, imaju dobre kognitivne i jezičke veštine. Međutim, oni i dalje imaju poteškoća u komunikaciji i društvenoj interakciji i imaju ponavljajuća ponašanje.
Važno je razumeti da je svaka osoba sa Aspergerovim sindromom - i poremećajem autističnog spektra uopšte - različita.
Koji su simptomi Aspergerovog sindroma?
iako ljudi sa Aspergerovim sindromom često imaju prosečnu ili natprosečnu inteligenciju, dobre jezičke veštine i mogu biti prilično kreativni, svakodnevnica im često može biti izazovna. Kod njih se često javlja i sledeće:
- ne razumeju društvena pravila ili znakove
- govore na neobičan način, kao što je korišćenje formalnog jezika, previše glasan ili monoton glas
- teško stiču prijatelje
- teško shvataju šta drugi misle
Ove poteškoće mogu dovesti do toga da neko sa Aspergerovim sindromom oseti anksioznost, zbunjenost i frustraciju. Ponekad i njihova porodica i prijatelji mogu iskusiti ove emocije.
Pored toga, ljudi sa dijagnozom Aspergerovog sindroma:
- imaju rigidnu rutinu ili ponavljaju određena ponašanja
- usredsređuju se intenzivno na određene teme i postane im dosadno kada se razgovara o drugim temama
- osetljivisu dosta na svetlo ili glasne zvukove
Međutim, ne može se reći da neko ima dijagnozu samo po tome kako izgleda. Danas se ova dijagnoza često postavlja. Uzrok ovog poremećaja nije tačno utvrđen ali se smatra da genetika ima uticaja. Očevi dece sa Aspergerovim sindromom često imaju neke simptome ovog poremećaja.
Kako možete pomoći detetu ukoliko ima Aspergerov sindrom?
Uz podršku i ohrabrenje, deca sa Aspergerovim sindromom često mogu da vode pun i samostalan život. Možda ćete otkriti da se vaše dete bolje snalazi ako neko vreme provede samo ili vežba. Takođe, od pomoći mogu biti i tehnike disanja ili opuštajuća muzikom.
Tretmani i terapije za poremećaj autističnog spektra uključuju:
- terapije kao što su okupaciona terapija, fizioterapija i terapija govora
- psihološke terapije kao što je kognitivna bihejvioralna terapija (CBT), koja može smanjiti anksioznost
- lekove za specifične simptome, kao što su hiperaktivnost, anksioznost, agresija i tikovi
Ove terapije mogu pomoći na vrlo praktičan način. Na primer, okupaciona terapija može pomoći vašem detetu da nauči kako da se oblači, razgovara sa prijateljima i da završi radne ili školske zadatke.
Vašem detetu možda može biti potrebna podrška u školi. Redovni razgovori sa učiteljem ili direktorom vašeg deteta mogu pomoći da se identifikuju pravi mehanizmi podrške i suočavanja.
Poznati kojima je dijagnostikovan Aspergerov sindrom
Suzan Bojl, postala je popularna kada je 2009. godine nastupila u muzičkoj emisiji "Britanija ima talenat". Prodala je milion albuma i zaintrigirala publiku svojim glasom i pojavom. Nije shvatala da ima Aspergerovu bolest iako je imala neke tipične simptome kao što su teškoće u uspostavljanju kontakta očima, anksioznost i emocionalno povlačenje u neprijatnim situacijama.
Kada joj je lekar dijagnostikovao ADHD (en. Attention deficit hyperactivity disorder - smanjena pažnja usled hiperaktivnosti) prihvatila je dijagnozu.
- Aspergerova bolest me ne definiše. To je stanje sa kojim moram da živim i da radim, ali osećam se opuštenije sada kada znam da imam dijagnozu. Ljudi će bolje razumeti ko sam i zašto radim stvari koje radim - rekla je za The Guardian.
Entoni Hopkins, glumac koji je dobio Oskara za ulogu Hanibala Lektora u filmu "Kad jaganjci utihnu" rekao je da mu je dijagnostikovan blagi poremećaj autističnog spektra i da mu je ta dijagnoza pomogla da se bolje uživi u uloge koje priprema.
Greti Tunberg, klimatskoj aktivistkinji, dijagnostikovan je Aspergerov sindrom i njen pun fokus je na klimi.
- Imam neobična interesovanja što je veoma je uobičajeno da ljudi sa autističnim spektrom. Veoma je tipično za osobe sa mojim sindromom da vide stvari crno ili belo. To je slučaj sa ljudima sa autističnim spektrom. Čini mi se da smo mi autisti normalni dok je ostatak sveta čudan jer oni govore kako su klimatske promene strašne i nastavljaju da se ponašaju po starom. Za mene je to crno-belo pitanje i nema sive zone kada je u pitanju opstanak - izjavila je Tunberg.
Prenela: O.M.
(izvor: Health Direct/Miss Zdrava/Zdravlje Kurir)
NE PROPUSTITE
