Fibromijalgija
Fibromijalgija je hronični poremećaj koji karakteriše opšti bol i osetljivost u mišićima i mekim tkivima zajedno sa umorom, nesanicom i drugim simptomima. Smatra se da je to neurološki poremećaj koji menja način na koji telo obrađuje signale bola, što dovodi do povećane osetljivosti na bol i druge neprijatne senzacije.
Simptomi fibromialgije uključuju bol u mišićima i mekim tkivima, ukočenost, umor, nesanicu, jutarnju ukočenost, glavobolje, bol u grudima, probleme sa koncentracijom i obraćanjem pažnje, anksioznost i depresiju, opisuje NIH. Lečenje fibromialgije može uključivati lekove protiv bolova, antidepresive, vežbe i terapiju za smanjenje stresa i poboljšanje kvaliteta sna.
Lajmska bolest
Lajmska bolest je zarazna bolest uzrokovana bakterijom Borrelia burgdorferi koju prenosi krpelj, prema CDC-u. Ova bolest je dobila ime po gradu Lajm u SAD gde je prvi put opisana. Krpelji su uobičajeni stanovnici šuma i livada, a ljudi se mogu zaraziti kada ih ugrize krpelj. Simptomi lajmske bolesti mogu uključivati crveni osip koji se obično pojavljuje nekoliko dana ili nedelja nakon ujeda krpelja, groznicu, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, umor, zimicu i druge simptome. Ako se ne leči, Lajmska bolest može uticati na srce, nervni sistem i zglobove, izazivajući ozbiljne posledice.
Lečenje lajmske bolesti uključuje antibiotike, a efikasnost lečenja zavisi od rane dijagnoze i lečenja. Ako sumnjate na lajmsku bolest ili ako vas je ugrizao krpelj i razvijete simptome, važno je da se što pre obratite lekaru.
Artritis
Artritis može izazvati bol u mišićima. To je u osnovi zapaljensko oboljenje zglobova koje može dovesti do otoka, crvenila, osetljivosti i bola u blizini zahvaćenog područja. Mišići koji okružuju zahvaćeni zglob često postaju zategnuti i bolni kako bi pokušali da se izbore sa dodatnim stresom i pritiskom na to područje, navodi Fondacija za artritis.
Neki oblici artritisa mogu direktno uticati na mišiće, izazivajući upalu i bol. Takvi oblici artritisa su autoimuni poremećaji u kojima telo napada sopstvene mišiće ili druga tkiva. Artritis takođe može izazvati bol u mišićima zbog promena u načinu na koji se krećete i hodate. Kada su zglobovi bolni i otečeni, oni dovode do promena u pokretljivosti, a mišići uključeni u podršku i stabilizaciju zglobova mogu postati zategnuti i bolni.
Rabdomioliza
Rabdomioliza je ozbiljan zdravstveni probem u kojem se mišićne ćelije razgrađuju i oslobađaju velike količine mioglobina u krvotok, objašnjavaju stručnjaci sa Klivlendske klinike. Mioglobin je protein koji se nalazi u mišićima koji pomaže oksigenaciju mišićnih ćelija. Kada se mišići pokvare, oslobađanje velikih količina mioglobina u krvotok može dovesti do oštećenja bubrega, srčanog zastoja i drugih komplikacija.
Rabdomioliza može biti uzrokovana traumom, intenzivnom fizičkom aktivnošću, infekcijom, srčanom insuficijencijom, otkazivanjem bubrega, predoziranjem lekovima, električnim udarom, toplotnim udarom i drugim uslovima koji mogu dovesti do oštećenja mišića. Simptomi uključuju bol u mišićima, slabost, tamni urin, smanjeno izlučivanje urina, mučninu i povraćanje, konfuziju i druge simptome. Ako se sumnja na rabdomiolizu, važno je potražiti medicinsku pomoć što je pre moguće. Lečenje rabdomiolize obično uključuje hospitalizaciju.
Virusne infekcije
Virusne bolesti kao što su grip i covid mogu izazvati bol u mišićima. Kada telo reaguje na virusnu infekciju, imuni sistem oslobađa hemijska jedinjenja koja pomažu u borbi protiv virusa. Ove hemikalije, uključujući citokine, mogu izazvati bol u mišićima i drugim delovima tela. Pored toga, virusi mogu direktno inficirati mišićne ćelije i izazvati upalu mišića, posebno u leđima, butinama i listovima.
Anemija
Iako anemija obično ne izaziva bol, nedostatak kiseonika u tkivima može učiniti da se osećate slabo i umorno. Ovo je često znak da vam je potrebno više gvožđa u krvi. Takođe možete da se osećate kao da vam je stalno hladno, da vam nedostaje daha i da imate vrtoglavicu ili nepravilan rad srca.
Lekovi
Neki lekovi za snižavanje holesterola u krvi mogu izazvati bol u mišićima. Statini izazivaju slabost mišića i bol kod oko 10 do 20 procenata ljudi koji ih uzimaju. Oni takođe mogu izazvati rabdomiolizu u retkim slučajevima. Pored lekova za snižavanje holesterola u krvi, neki antibiotici, antipsihotici, pa čak i nesteroidni antiinflamatorni lekovi mogu izazvati bol u mišićima.
Multipla skleroza
Multipla skleroza (MS) je hronična autoimuna bolest koja napada i oštećuje centralni nervni sistem, koji uključuje mozak, kičmenu moždinu i optičke nerve. Oštećenje nastaje usled zapaljenja i uništavanja mijelina, zaštitnog omotača koji okružuje nervna vlakna, što ometa normalnu funkciju nervnog sistema, navode stručnjaci sa Klinike Mejo.
Simptomi MS uključuju slabost mišića, umor, peckanje, probleme sa koordinacijom, poremećaje vida i probleme sa ravnotežom, a oni se vremenom mogu pogoršavati i poboljšavati. MS je hronična bolest za koju ne postoji lek, ali postoje terapije koje mogu pomoći u kontroli simptoma i usporiti napredovanje bolesti.
Prenela: O.M.
(Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.kurir.rs)
