Javlja se kada deo zida arterije oslabi, što joj omogućava da se nenormalno izboči ili proširi. Uzroci aneurizme su uglavnom nepoznati. Ono što se za sada zna jeste da se neki ljudi rađaju s njima, a mogu biti i nasledne. Određene bolesti (policistični bubrezi, Marfanov sindrom, koarktacija aorte, AV malformacije...) ili povrede aorte takođe mogu izazvati aneurizmu. Ostali faktori rizika uključuju visok krvni pritisak, visok holesterol i upotrebu duvana.
Aneurizme se mogu pojaviti u bilo kojoj arteriji, ali najčešće su:
* moždana ili cerebralna
* aneurizna aorte - abdominalna (trbušna) i torakalna
Rupturirana aneurizma abdominalne aorte je najteža komplikacija ove bolesti, smrtnost je preko 75 % od ukupnog broja pacijenata.
Moždana aneurizma nešto češće pogađa žene između 35 i 60 godina starosti, ali moguća je i kod oba pola, u svim životnim dobima.
Lečenje aneurizme
Kada je aneurizma otkrivena u početnoj fazi obično se prvo savetuje praćenje i snimanje jednom do dva puta godišnje. U nekom trenutku pacijent može dobiti lekove, ali oni ne mogu učiniti da aneurizma nestane.
Operacija takođe može biti opcija, ali se ona preporučuje kada je stanje opasnije i teže - kod većih aneurizmi i kada postoji opasnost od pucanja.
Aneurizma mozga se može lečiti na dva načina, zavisi od veličine i oblika aneurizme i dela mozga u kojem se nalazi. Jedna opcija je otvorena operacija mozga, a druga je tzv. endovaskularno namotavanje, kada se stavlja kateter u prepone kako bi se došlo do pogođenog krvnog suda u kome se nalazi aneurizma.
Aneurizma aorte se tretira ili endovaskularnim postavljanjem stenta ili otvaranjem otvaranjem trbušnog ili grudnog dela zida aorte (zavisi u kom delu je problem) i postavljanjem proteze. Druga intervencija je ozbiljnija, a oporavak duži.
Nasledne aneurizme
Naučna saznanja potvrđuju da postoji određeni stepen naslednog prenošenja mogućnosti za nastanak aneurizme. Zato se osobama koje u porodici imaju ovo oboljenje savetuju obavezni preventivni pregledi.
Simptomi
U zavisnosti od mesta aneurizme, simptomi mogu uključivati:
- Glavobolja (kada dođe do pucanja moždane aneurizme glavobolja je toliko jaka da se označava kao "udar groma")
- Bol u stomaku ili leđima
- Pulsirajuća trbušna masa
- Plava obojenost (cijanoza) donjih ekstremiteta
- Vrtoglavica
- Jaka glavobolja
- Konfuzija
- Umor
- Promuklost
- Poteškoće pri gutanju
- Visoki zvuk disanja
- Otok i bol u vratu (ako dođe do pucanja tzv. ukočen vrat)
- Bol u grudima ili gornjem delu leđa
- Mučnina i povraćanje
- Šok (nizak krvni pritisak, ubrzan rad srca, lepljiva koža, smanjena svest)
Za dijagnostiku aneurizme koristi se:
- rendgen pluća i srca
- CT angiografija
- CT srca
- CT pluća
- Magnetna rezonanca grudnog koša i stomaka
Kako da smanjite rizik od aneurizme
Da biste smanjili rizik od aneurizme, održavajte zdrav način života tokom celog života. Neki koraci uključuju:
- Kontrolisanje visokog krvnog pritiska
- Konzumiranje zdrave hrane
- Redovnu fizičku aktivnost
- Prestanak pušenja
Pripremila: V.N.
NE PROPUSTITE
