Da li su bolovi u kolenu i ramenu povezani? Ovo su najčešći uzroci i načini lečenja

Bolovi u kolenima i ramenima su neki od češćih i malo ljudi ih nije iskusilo, posebno ako su stariji od četrdeset godina. Istraživanje je pokazalo i kako su ove dve vrste bola međusobno povezane.

Ramena su bili sledeći zglobovi koji su najčešće pogođeni bolom posle kolena (28,5 odsto).

Učesnici studije su zaključili da širenje bolova u zglobovima nije slučajno: Stalno bolna kolena predviđaju novi bilateralni bol u ramenima, koji je verovatno posredovan slabošću nogu, što sugeriše da biomehanički faktori utiču na širenje bola.

Uobičajeni uzroci bolova u ramenu i metode lečenja

Čest uzrok bola u ramenu su kalcifikacije, osim ako nisu uključene bolesti zglobova kao što su artritis ili mehaničke povrede. Pojava kalcifikacija u tetivama mišića različitih delova tela (kalcifikujuća tendinopatija) je relativno česta pojava čiji uzrok često ne znamo.

Nešto češći je kod žena i pacijenata sa dijabetesom. Kalcifikacije nastaju kao posledica starenja i habanja tkiva kod starijih osoba, dok kod mlađih nastaju kao posledica prenaprezanja i ponovljenih mikropovreda unutar samih tetiva, što objašnjava veću incidencu kod sportista.

Smatra se da su kalcifikacije u tetivama samo posledica drugih događaja, hroničnih ili akutnih. U slučaju izuzetno velikih kalcifikacija moguće su rupture tetiva, pri čemu postoji i pritisak na susedne strukture. U ovim slučajevima postoji potreba za hirurškim zahvatima za uklanjanje kalcifikacija i popravku nastale štete.

U većini slučajeva, kalcifikacije ne izazivaju bol. Iako slučajan nalaz, na primer, velike kalcifikacije u tetivama ramena može delovati zastrašujuće, nije potrebno preduzimati značajnije mere, posebno ako osoba ne boli. U slučaju bolova prvo se pristupa neoperativnom lečenju, a zatim operativno.

Lečenje se uvek počinje fizikalnom terapijom

Tretman uvek počinje fizikalnom terapijom, jačanjem mišića i povećanjem obima pokreta obolelih mišića i tetiva. Kombinuju se sa upotrebom lekova, najčešće nesteroidnih. U sledećoj fazi moguće je i lečenje terapijom udarnim ultrazvučnim talasima.

Ako se ne postigne zadovoljavajući uspeh, lokalno se primenjuju sredstva koja pospešuju zarastanje i smanjuju upalu. U poslednje vreme, najbolji rezultati se postižu upotrebom antiinflamatornih faktora i proteinskih inhibitora bola dobijenih iz sopstvene krvi, na primer ortokina.

Na kraju, ako se ne postigne potpuno izlečenje i ublažavanje bola, lečenje je operativno. Većina hirurških zahvata danas se radi miniinvazivno, artroskopski, kada pored uklanjanja kalcifikacija mogu se rešiti i druge promene i oštećenja – pre svega sanacija oštećenih tetiva, kao što je uklanjanje upaljene burze.

Uobičajeni uzroci bolova u kolenu i metode lečenja

Bol u prednjem delu kolena se javlja toliko često da gotovo da nema osobe koja nikada nije osetila bol kada naglo ustane, čučne, promeni smer kretanja ili samo posle dužeg sedenja. Savremeni način života zahteva sve manje kretanja i više sedenja, često više sati tokom dana.

Pored toga što se na ovaj način troši manje energije, dolazi do debljanja, a mišići postaju neaktivni, slabe i skraćuju se u dužini. Slabi mišići često daju osećaj nesigurnosti, posebno kada hodate po neravnom terenu, a ponekad mogu uzrokovati da se spotaknete ili padnete. Dobijanje na težini povećava opterećenje koje koleno mora da podnese, a savijeni položaj pri sedenju i hodanju povećava opterećenje na mestu kontakta između kolenske kapice i tibije.

Potrebno je mirovanje i izbegavanje jačih aktivnosti

Lečenje većine uzroka bolova u prednjem delu kolena se sastoji u otklanjanju bola, uklanjanju uzroka nelagodnosti i, ako je moguće, korekciji ravnoteže mišića. Ako tegobe traju neko vreme, uporne su i ne prolaze, treba potražiti mišljenje ortopeda. Po pravilu, bol se uklanja mirovanjem i izbegavanjem aktivnosti koje iritiraju oštećeno tkivo.

Važno je raditi na zadnjoj grupi mišića natkolenice

Posebno treba raditi na istezanju zadnje grupe mišića natkolenice, a snagu usmeriti dominantno na unutrašnji deo prednjeg butnog mišića (muscle vastus medialis). Za jačanje mišića potrebno je mnogo vremena, tako da vežbe treba izvoditi nekoliko meseci. Pre bilo kakvog očekivanog većeg stresa (npr. skijanja ili započinjanja novih fizički zahtevnih aktivnosti) neophodna je adekvatna priprema od nekoliko nedelja. Zbog toga je neophodno stalno vežbati.

Ujutru i uveče je dobro uraditi nekoliko klasičnih vežbi istezanja; sa ravnim kolenima, potrebno je polako spustiti ruke prema tlu i zadržati maksimalno opružen položaj kolena nekoliko sekundi. Posle pauze, vežba se ponavlja oko 15 puta. Tada je dobro prekrstiti noge, ispružiti kolena i ponovo se spustiti ka zemlji.

Plivanje i vožnja bicikla se takođe preporučuju kod bolova u kolenima. Neke bolesti kolena ne mogu se rešiti nijednom od navedenih metoda, pa se tada pacijent upućuje na hiruršku intervenciju.

Prenela: O.M.

(izvor: miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs)