Nelečen visok krvni pritisak šteti mozgu: Stručnjaci savetuju kako da održavate njegove optimalne vrednosti i zaštitite zdravlje

Nepažnja prema lečenju visokog krvnog pritiska može povećati rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa. Međutim, postoji još jedan razlog da obratite pažnju na krvni pritisak, čak i u svojim 30-im.

Kako krvni pritisak utiče na mozak? 

Zdravi krvni sudovi su ključni za pravilnu isporuku kiseonika i važnih nutrijenata organima, uključujući mozak. Kada krvni pritisak raste, može doći do oštećenja zidova krvnih sudova, gde se mogu taložiti masti i druge supstance koje ometaju protok krvi. Ako su krvni sudovi u mozgu oštećeni, smanjen protok krvi može dovesti do moždanog udara. Ovo se može desiti i ako se stvori krvni ugrušak koji blokira protok krvi. Ograničen protok krvi do mozga takođe može izazvati jedan tip demencije poznat kao vaskularna demencija.

Prema istraživanju iz 2020. godine objavljenom u časopisu Hypertension, oko 20 odsto slučajeva moždanog udara i 45 odsto slučajeva demencije povezano je sa stanjem poznatim kao bolest malih krvnih sudova mozga (CSVD). Ova bolest može uzrokovati krvarenja u mozgu i neprimećene udare, koji mogu oštetiti mozak i izazvati demenciju. Istraživanje je pokazalo da osobe sa dugotrajnim povišenim krvnim pritiskom imaju veći rizik od razvoja CSVD nego oni sa normalnim krvnim pritiskom.

Vašem mozgu je potrebna zdrava cirkulacija kako bi se očistili otpadni produkti i toksini. Ako ovaj proces ne funkcioniše kako treba, toksini se mogu nakupljati i povećati rizik od demencije. Istraživanje iz 2023. godine, objavljeno u Stroke časopisu, pratilo je ljude četiri godine kako bi se ispitalo kako kontrola krvnog pritiska utiče na mozak.

Jedna grupa je pratila intenzivan plan lečenja krvnog pritiska, dok je druga grupa imala standardnu negu. Na kraju istraživanja, kod osoba koje su bolje kontrolisale krvni pritisak, zabeleženi su manji perivaskularni prostori (PVS), koji su tečnostima ispunjeni prostori koji pomažu u čišćenju otpada iz mozga. Ovo sugeriše da održavanje krvnog pritiska u normalnim granicama može pomoći mozgu da ostane zdraviji i smanjiti rizik od demencije.

Kontrolišite svoj krvni pritisak da bi vaš mozak bio zdrav

Bez obzira da li imate visok krvni pritisak ili ne, možete smanjiti rizik od demencije i neurodegenerativnih bolesti tako što ćete kontrolisati krvni pritisak. Američka asocijacija za srce savetuje barem 150 minuta umerenog aerobnog vežbanja ili 75 minuta intenzivnog aerobnog vežbanja nedeljno, kako biste kontrolisali telesnu težinu, smanjili stres i snizili krvni pritisak. Ako vaš posao zahteva da sedite dugo, obavezno ustajte i šetajte često.

Zdrava ishrana koja ograničava unos natrijuma, šećera, alkohola, prerađene hrane i zasićenih masti takođe može pomoći u upravljanju krvnim pritiskom. DASH dijeta, koja znači Dietsary Approaches to Stop Hypertension (Dijetalni pristupi za smanjenje hipertenzije), zasniva se na unosu celovitih žitarica, nemasnih proteina, pasulja, orašastih plodova, voća i povrća. S obzirom na to da ove namirnice obiluju kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i vlaknima, ne samo da ćete smanjiti krvni pritisak, već ćete i sniziti nivo holesterola.

Strestakođe može povisiti krvni pritisak jer hormoni stresa prolaze kroz vaš organizam. Iako je ovo privremena reakcija, hronični stres se može nagomilavati i dovesti do problema kao što su glavobolje, problemi sa varenjem, nesanica i visok krvni pritisak. Stres i krvni pritisak možete kontrolisati tako što ćete se dovoljno odmarati, negovati zdrave društvene veze i možda probati tehnike disanja.

Izvor: healthdigest.com/Zdravlje.Kurir.rs

5 znakova upozorenja na visok pritisak: Reagujte pre nego što izazove ozbiljnu štetu