Simtomi funkcionalnog neurološkog poremećaja: Kad odjednom izgubite sposobnost da pomerate ruku ili nogu, odmah se javite lekaru

A sada zamislite da lekari urade sve potrebne analize i kažu: "Dobre vesti – svi nalazi su uredni, snimci čisti, ništa nije u redu. Možete kući!“ A vi i dalje imate ozbiljne i onesposobljavajuće simptome.

Ali, za razliku od tih bolesti, funkcionalni simptomi nisu uzrokovani oštećenjem nervnog sistema. Zbog toga se ne vide na standardnim snimanjima mozga i drugim rutinskim testovima.

Uzrok se nalazi u nepravilnom funkcionisanju moždanih mreža koje međusobno razmenjuju informacije. Jednostavno rečeno – ovo je problem „softvera“, a ne „hardvera“ mozga.

Koji su simptomi ovog problema?

Funkcionalni neurološki poremećaj može se manifestovati kroz raznovrsne i promenljive simptome – što dodatno otežava razumevanje i dijagnostikovanje.

Simptomi mogu uključivati:

• Paralizu ili neuobičajene pokrete, poput tremora (drhtanja), trzaja ili tikova. Ovi simptomi često izazivaju poteškoće pri hodu ili koordinaciji pokreta.
• Mogu se javiti i senzorne tegobe, poput utrnulosti, peckanja ili čak gubitka vida.
• Takođe su česte i disocijativne epizode, kao što su funkcionalni napadi (koji podsećaju na epileptične) i gubici svesti.
• Neki ljudi imaju i kognitivne tegobe, uključujući tzv. "moždanu maglu" (osećaj mentalne zamućenosti) ili probleme sa pronalaženjem pravih reči.
• Umor i hroničan bol često se javljaju uz ove simptome.

Ovi simptomi mogu biti izuzetno ozbiljni i iscrpljujući, a bez adekvatnog lečenja mogu potrajati godinama. Na primer, neki oboleli od funkcionalnog neurološkog poremećaja ne mogu da hodaju i koriste invalidska kolica i decenijama.

Dijagnoza se postavlja na osnovu jasno definisanih kliničkih znakova i uz obavezno isključivanje drugih mogućih dijagnoza. Ovaj proces bi trebalo da sprovodi iskusan neurolog ili neuropsihijatar.

Koliko je čest ovaj poremećaj?

Funkcionalni neurološki poremećaj je jedan od najčešćih neuroloških problema sa kojima se pacijenti javljaju u hitnu pomoć i ambulante za neurologiju.

I pored toga, često ostaje neprepoznat ili pogrešno shvaćen, čak i među zdravstvenim radnicima. To vodi ka kašnjenju u postavljanju dijagnoze i započinjanju lečenja.

Zbog nedostatka znanja, stvara se i pogrešan utisak da je ovaj poremećaj redak, iako je zapravo jedan od učestalijih u neurologiji.

Poremećaj je češći kod žena i mlađih osoba

Ovo stanje može pogoditi bilo koga, ali je češće kod žena i mlađih osoba.Oko dve trećine pacijenata su žene, mada se ta razlika između polova smanjuje sa godinama.

Razumevanje ovog poremećaja značajno je napredovalo tokom poslednjih decenija, ali još uvek ima mnogo toga da se nauči. Različiti biološki, psihološki i socijalni faktori mogu povećati sklonost ka ovom stanju.

Genetika, trauma, anksioznost i depresija mogu doprineti razvoju poremećaja. Stresne situacije, bolesti ili fizičke povrede često mogu biti okidači ili pojačati postojeće simptome.

Međutim, ne doživljavaju svi oboleli neku veliku traumu ili stres – stanje može nastati i bez jasnog uzroka.

Za funkcionalni neurološki poremećaj ne postoji specifična terapija lekovima, ali individualno prilagođena rehabilitacija pod vođstvom iskusnih stručnjaka je ključ.

U mnogim slučajevima potreban je multidisciplinarni tim, koji može uključivati: fizioterapeute, radne terapeute, logopede, psihologe i lekare.

Od suštinskog značaja je i tačna informisanost pacijenata o svom stanju, jer razumevanje poremećaja i uverenja o njemu igraju veliku ulogu u oporavku. Pravilne informacije pomažu u smanjenju anksioznosti, postavljanju realnih očekivanja i aktivnijem učešću u sopstvenom lečenju.

Takođe je važno lečiti prateće poremećaje, kao što su anksioznost i depresija, jer to može doprineti boljem ishodu.

U proposti su ovi simtomi igorisani i proglašavani psihičkim

Koreni ovog poremećaja sežu u daleku i seksistički obojenu medicinsku prošlost, u vreme kada je dijagnoza „histerije“ korišćena da bi se objasnilo ponašanje koje nije bilo jasno razumljivo – najčešće kod žena.

Ta istorijska stigma ostavila je dubok trag, pa su simptomi često proglašavani "psihičkim" i ignorisani kao nebitni.

Žene koje pate od funkcionalnih simptoma i danas se često susreću sa sumnjom i odbacivanjem, što može dovesti do loše medicinske nege i ozbiljnih posledica.

Savremena medicina pokušava da ispravi te nepravde tako što prepoznaje funkcionalni neurološki poremećaj kao legitimno medicinsko stanje koje zahteva ozbiljan pristup i empatiju.

Nedovoljna edukacija zdravstvenih radnika verovatno doprinosi stigmatizaciji ovog poremećaja. Mnogi lekari i terapeuti izražavaju nesigurnost i nedostatak znanja kada je u pitanju dijagnostikovanje i lečenje funkcionalnog neurološkog poremećaja.

Svetlija budućnost

Na sreću, svest, istraživanja i interesovanje za ovaj poremećaj su značajno porasli u poslednjih deset godina. Trenutno se ispituju različiti pristupi lečenju – uključujući specijalizovanu fizioterapiju, psihološke terapije i neinvazivnu stimulaciju mozga.

Pored toga, udruženja pacijenata i mreže podrške beleže napredak u borbi za bolju zdravstvenu zaštitu, više istraživanja i kvalitetnije obrazovanje u ovoj oblasti.

Cilj je da se povežu pacijenti, njihove porodice, lekari i istraživači, kako bi se širom sveta uspostavio novi standard u dijagnostici, lečenju i razumevanju funkcionalnog neurološkog poremećaja.

Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs

Parkinsonova bolest ili nešto drugo? Neurolog objašnjava razliku kroz dva ključna simptoma