Šta je SAGE test? Evo kako jednostavna pitanja mogu pomoći u prepoznavanju demencije

Test je razvio dr Daglas Šar, klinički profesor neurologije na Medicinskom centru Univerziteta Ohajo Stejt u Kolumbusu, zajedno sa svojim timom, na osnovu kliničkog iskustva i naučnih istraživanja.

Međutim, test je koristan kao alat za kognitivno skrining testiranje – uključujući i blago kognitivno oštećenje (MCI), kao i za rane faze demencije.

Šta je blago kognitivno oštećenje?

Blago kognitivno oštećenje je stanje koje karakteriše blago pogoršanje mentalnih sposobnosti, prema Nacionalnom institutu za starenje. Promene su obično primetne osobi koja ih doživljava, ali i članovima porodice ili bliskim prijateljima. Ipak, nisu toliko izražene da bi ozbiljno ometale svakodnevne aktivnosti.

Prema podacima Alchajmerove asocijacije, oko 12 do 18 odsto ljudi starijih od 60 godina ima neki oblik blagog kognitivnog oštećenja (BKO).

Osobe koje imaju ovaj problem imaju povećan rizik da razviju Alchajmerovu bolest ili neku drugu formu demencije. Oko 10 do 15 odsto osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem svake godine pređe u stanje demencije.

Simptomi blagog kognitivnog oštećenja mogu biti neodređeni, ali često uključuju:

• gubitak pamćenja, poput zaboravljanja pojedinih reči
• zaboravljanje važnih događaja ili zakazanih termina
• gubljenje toka misli tokom razgovora, čitanja knjige ili gledanja filma
• osećaj dezorijentacije čak i na poznatim mestima
• povećana impulsivnost ili donošenje loših odluka

Važno je znati da blago kognitivno oštećenje ne mora nužno voditi ka demenciji. Kod nekih ljudi stanje se vrati u normalu, dok se kod drugih stabilizuje i ne dolazi do daljeg pogoršanja.

Za blago kognitivno oštećenje ne postoji specifična terapija lekovima — osim ako se ne utvrdi da je u pitanju rani stadijum Alchajmerove bolesti. Ipak, postavljanje dijagnoze je veoma važno jer može pomoći u praćenju i upravljanju razvojem simptoma.

U nekim slučajevima, dijagnoza blagog kognitivnog oštećenje može ukazati na uzroke problema sa pamćenjem koji su reverzibilni ili se mogu lečiti, kao što su depresija, apneja u snu (poremećaj disanja tokom spavanja) ili povišen krvni pritisak.

Kako funkcioniše SAGE test?

SAGE test procenjuje mentalne sposobnosti kroz pitanja koja se odnose na jezik, logičko razmišljanje, rešavanje problema i pamćenje.

Dr Šar objašnjava da pitanja pokrivaju širok spektar kognitivnih funkcija, naročito onih koje su rani pokazatelji blagog kognitivnog oštećenja (MCI).

Test meri kognitivne sposobnosti u sledećim oblastima:

• Orijentacija – poznavanje trenutnog meseca, datuma i godine
• Jezik – tečnost govora i imenovanje slika
• Rasudjivanje i računanje – apstraktno mišljenje i matematičke operacije
• Vizuelno-prostorna funkcija – crtanje trodimenzionalnih oblika i sata
• Izvršne funkcije – rešavanje problema i donošenje odluka
• Pamćenje – sposobnost zadržavanja i reprodukcije informacija

Primeri pitanja sa testa:

• Koliko novčića od pet centi ima u 60 centi?
• Navedite imena 12 različitih životinja.

Ova pitanja deluju jednostavno, ali su pažljivo osmišljena da otkriju suptilne promene u moždanim funkcijama.

Pored pitanja koja se boduju, SAGE test sadrži i deo koji se odnosi na vašu zdravstvenu istoriju, sa pitanjima poput: „Da li ste imali moždani udar?“

Test takođe pita da li u porodici postoji istorija kognitivnih poremećaja, kao i pitanja o trenutnim simptomima, kao što su problemi sa pamćenjem, ravnotežom ili eventualne promene u ličnosti.

Odgovori na ova pitanja mogu pomoći lekaru da prepozna moguće uzroke kognitivnog opadanja, uključujući one koji se mogu lečiti ili kontrolisati.

Ko bi trebalo da razmisli o SAGE testiranju?

Prema rečima dr Šara, svako ko primećuje probleme sa pamćenjem, govorom, razmišljanjem ili rešavanjem problema trebalo bi da razmotri SAGE test.

- Ovo je posebno važno ako primetite vrlo blage simptome, jer je SAGE osmišljen tako da otkrije rane znake kognitivnih oštećenja i omogući lekarima da što ranije postave dijagnozu i započnu sa praćenjem ili lečenjem - objašnjava on.

Prijatelji ili članovi porodice mogu takođe podstaći voljenu osobu da uradi test ako primete promene u pamćenju ili misaonim sposobnostima.

SAGE možete uraditi i kako biste imali početno merenje kognitivnih sposobnosti, koje može poslužiti za poređenje u budućnosti – naročito ako imate porodičnu istoriju demencije ili sličnih problema.

- Uobičajeno preporučujemo da se test ponovi na svakih šest meseci, osim ako ne dođe do značajnih promena u kognitivnim sposobnostima - kaže dr Šar.

Kako se radi SAGE test?

Ako radite verziju SAGE testa na papiru, na sajtu Wexner medicinskog centra možete pronaći četiri blago različite verzije testa. Nije važno koju verziju izaberete — sve su podjednako validne. Test ima četiri stranice, koje treba da odštampate i popunite hemijskom olovkom, bez pomoći drugih osoba.

• Ne gledajte na sat ili kalendar dok radite test i uradite ga najbolje što možete.
• Test se može raditi u gotovo bilo kom okruženju, a obično traje između 10 i 15 minuta, iako nema vremenskog ograničenja.
• Da bi rezultati bili pouzdani, važno je da ne varate.
• U nekim slučajevima možete odlučiti da test uradite direktno u ordinaciji svog lekara, kako bi se odmah mogao protumačiti i koristiti kao deo šire procene vašeg stanja.

Šta sledi nakon što uradite SAGE test?

Kada završite test, trebalo bi da ga odnesete svom lekaru, koji će ga oceniti i dati vam povratne informacije.

Prema rečima dr Šara, na osnovu načina na koji ste odgovorili na pojedina pitanja, lekar može da posumnja da određeni deo mozga ne funkcioniše jednako dobro kao ostali. „To im može pomoći u postavljanju dijagnoze“, kaže on.

U zavisnosti od rezultata testa, lekar može zakazati dodatne neurološke preglede ili snimanja mozga — kao što su magnetna rezonanca (MRI) ili CT skener — kako bi se isključila druga moguća stanja koja mogu uticati na razmišljanje ili pamćenje, poput moždanog udara, Parkinsonove bolesti, tumora na mozgu, ili drugih bolesti poput hipotireoze (smanjene funkcije štitaste žlezde).

Koliko su tačni i pouzdani rezultati SAGE testa?

Kao i svaki test, SAGE nije savršen. Dr Šar naglašava da ljudi imaju različite kognitivne sposobnosti, i to treba imati u vidu prilikom tumačenja rezultata.

- Postoje osobe koje će postići dobar rezultat, a ipak imaju pad u odnosu na svoje ranije sposobnosti. Tek ponovljeno testiranje kroz vreme može otkriti one kod kojih dolazi do napredovanja kognitivnog opadanja - kaže on.

Takođe treba imati u vidu da i drugi faktori, osim blagog kognitivnog oštećenja ili demencije, mogu uticati na pamćenje i razmišljanje u određenom trenutku.

- Možda nemate problem sa pamćenjem, već ste jednostavno depresivni, bolesni ili neispavani -  objašnjava dr Džesika Koldvel, direktorka Centra za prevenciju Alchajmerove bolesti pri Klinici Klivlend u Las Vegasu.

Ako ste zabrinuti u vezi sa pamćenjem, ali istovremeno osećate simptome depresije ili poremećaja sna, dr Koldvel preporučuje da obavezno posetite svog lekara.

Izvor: everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Alchajmerova bolest je teška i za pacijente i za porodicu: Kako da na vreme prepoznate simptome?