Može li se ateroskleroza izlečiti i ukloniti plak? Sve što bi trebalo da znate o ovoj bolesti
Ateroskleroza je hronična bolest krvnih sudova koja može dovesti do srčanog udara, moždanog udara ili gangrene.
Iako se jednom formirani plak ne može potpuno ukloniti, promenom životnih navika i upotrebom lekova poznatih kao statini, moguće je smanjiti rizik od ozbiljnih komplikacija.
Ateroskleroza je zapaljensko oštećenje arterija koje zahvata ćelije krvnih sudova, naime endotelne ćelije koje pokrivaju glatku površinu arterije sa unutrašnje strane, mišićne ćelije koje se nalaze u zidu arterije i krvne ćelije (leukociti i trombociti).
To je veoma česta bolest, ali nemamo pouzdane podatke o njenoj učestalosti. Naime, svi podaci se odnose na njene najvažnije posledice:
- Koronarna bolest srca, posebno infarkt miokarda,
- Cerebrovaskularne bolesti, posebno ishemijski moždani udar i
- Opstrukcija perifernih krvnih sudova, na primer u donjim udovima, sa klaudikacijom (povremenim hramanjem) i gangrenom kao terminalnom posledicom.
Najvažnija posledica aterosklerotskog procesa je lokalno sužavanje lumena arterija akumulacijom koja se naziva aterom ili plak. Aterom ima meko, kašasto jezgro sastavljeno od lipida, duž čijeg ruba se nalaze inflamatorne ćelije. Jezgro je prekriveno „kapom” vezivnog tkiva i izmenjenih glatkih mišićnih ćelija.
Holesterol je neophodan, ali u višku štetan
Uzroci ateroskleroze
Ateroskleroza počinje oštećenjem ili promenom funkcije endotelnih ćelija. Može biti uzrokovana:
- hemijski – povećanim nivoom ukupnog holesterola u krvi ili povećanjem frakcije LDL holesterola (to je frakcija holesterola lipoproteina niske gustine),
- pušenjem
- mehanički – na primer, sa visokim krvnim pritiskom
- zarazni agensi – razne bakterije ili virusi
Faktori rizika za razvoj ateroskleroze
Poremećaj nivoa holesterola u krvi kao povećanje ukupnog holesterola, povećanje LDL holesterola i smanjenje HDL holesterola (ovo je frakcija holesterola visoke gustine).
Zbog boljeg standarda, nezdrave ishrane, manje kretanja i gojaznosti, raste nivo masti u krvi, pa i učestalost ateroskleroze. Kada tome dodamo produženje životnog veka, ateroskleroza jednostavno ima sve uslove da se razvije i manifestuje u svim svojim oblicima.
Pušenje
Pušenje je jedan od važnih faktora rizika za razvoj aterosklerotskih promena u koronarnim arterijama i za razvoj infarkta miokarda. Takođe igra posebnu ulogu (i najvažniju) u razvoju aterosklerotskih promena u perifernim arterijama (nogama), posebno kada se kombinuje sa dijabetesom i povišenim krvnim pritiskom.
Dijabetes
Posebno ako je loše kontrolisan, je snažan faktor rizika za aterosklerozu. Mortalitet od koronarne bolesti srca je deset puta češći kod ljudi sa dijabetesom nego kod ljudi bez dijabetesa.
Visok krvni pritisak
Povišen krvni pritisak deluje posebno agresivno na mestima gde protok krvi udara u zid krvnog suda, na primer na pregibima i na spojevima arterija.
Gojaznost
Posebno centripetalni tip (gde se najviše masti taloži u abdomenu), takođe je odraz visceralne masti, odnosno iste vrste masnih naslaga u trbušnoj duplji, oko trbušnih organa. Ova mast je posebno rizična za razvoj ateroskleroze.
Fizička aktivnost
Nedovoljna fizička aktivnost, koja je danas veoma česta među urbanim stanovništvom sa sedentarnim poslovima.
Genetika
Genetska predispozicija utiče na pojavu ateroskleroze i njene posledice.
Važno je napomenuti da se dva ili više faktora rizika za razvoj ateroskleroze ne sabiraju, već se množe!
Blokada krvnih sudova
Aterosklerotska ploča (plak) izbočuje se u unutrašnjost arterije i otežava protok krvi. Njena zaštitna „kapica“ može da pukne, a želatinozna masa iz jezgra tada dospeva u krvotok.
U kontaktu sa trombocitima stvara se ugrušak koji može potpuno da zapuši krvni sud. U zavisnosti od toga gde se to desi, posledica može biti srčani udar, moždani udar ili gangrena noge.
Nisu svi plakovi jednako opasni – oni sa čvrstom kapom su stabilniji, dok su plakovi sa tankom i nestabilnom kapom skloniji pucanju i većem riziku.
Statini i promene načina života
Jednom stvorena aterosklerotska ploča ne može se ukloniti, ali se njen rizik može smanjiti stabilizacijom. Snižavanjem lošeg (LDL) i povećanjem dobrog (HDL) holesterola, plak postaje stabilniji i manje opasan.
To postižu statini, uz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i kontrolu telesne težine. Kada te mere nisu dovoljne, zbog genetike ili drugih faktora, statini su neophodni za regulaciju masnoća u krvi.
Održavanje telesne težine koja odgovara vašoj visini i fizička aktivnost (što je takođe dobar odgovor na stres) smanjuje rizik od dijabetesa i visokog krvnog pritiska. A pušenje je samo pitanje brige o sopstvenom zdravlju.
Izvor: Adiva.hr/Zdravlje.Kurir.rs
Šta je disekcija aorte i zašto može da bude opasna po život? Simptomi koji zahtevaju hitno javljanje lekaru
