Jednostavna navika koja može odložiti simptome Alchajmerove bolesti: Kako dubok san čuva pamćenje?
Dubok san može usporiti opadanje moždanih funkcija koje vremenom mogu dovesti do Alchajmerove bolesti – najčešćeg oblika demencije.
U jednoj studiji sprovedenoj na 62 starije, kognitivno zdrave osobe, istraživači sa Univerziteta Kalifornije u Berkliju (UC Berkeley), Stenforda i Univerziteta Kalifornije u Irvinu otkrili su da su osobe sa promenama u mozgu povezanim sa Alchajmerovom bolešću postizale bolje rezultate na testovima pamćenja ako su imale više dubokog sna.
To se pokazalo tačnim bez obzira na obrazovanje i fizičku aktivnost – dva faktora za koja se, uz socijalne kontakte, zna da doprinose očuvanju kognitivnih funkcija u starosti.
Osobe sa sličnim promenama povezanim sa Alchajmerom koje nisu imale dovoljno dubokog sna postizale su lošije rezultate na istim testovima. Nasuprot tome, san nije imao veliki uticaj kod onih koji su imali malo ovih promena u mozgu.
Dubok san čuva pamćenje
Zajedno, ovi rezultati, objavljeni u maju 2023. godine, sugerišu da kvalitetan dubok san može pomoći u očuvanju pamćenja u fazama kada demencija počinje da se razvija.
- Zamislite dubok san kao čamac za spasavanje koji održava pamćenje na površini, umesto da ga potope patološke promene koje donosi Alchajmerova bolest. Ono što ovu temu čini posebno uzbudljivom jeste to što možemo nešto da učinimo po tom pitanju. Postoje načini da poboljšamo kvalitet sna, čak i kod starijih ljudi - rekao je neurolog sa UC Berkeley, Metju Voker (Matthew Walker).
Ova studija potvrđuje ranija istraživanja koja su otkrila nakupljanje amiloid-beta proteina u mozgu osoba koje imaju poremećaje sna.
Ipak, loš san je i faktor rizika, ali i simptom Alchajmerove bolesti, što otežava razlikovanje uzroka i posledice. Takođe, amiloid-beta proteini u obliku nakupina možda su samo pokazatelj bolesti, a ne i njen uzrok.
Uprkos tome, nivoi amiloid-beta proteina često se koriste kao marker Alchajmerove bolesti, jer istraživanja pokazuju da oni – zajedno sa još jednim proteinom, tau – mogu početi da se talože u moždanim ćelijama decenijama pre nego što se pojave prvi simptomi bolesti.
Prethodna istraživanja Vokerovog tima pokazala su da visoki nivoi amiloid-beta proteina u mozgu starijih ljudi mogu ometati dubok san – poznat i kao sporo-talasni san tokom faze bez brzih pokreta očiju (non-REM) – i time oslabiti funkciju pamćenja.
Međutim, kod nekih osoba se uprkos povišenim nivoima amiloid-beta proteina ne javlja tipično opadanje moždanih funkcija koje prati Alchajmerovu bolest. Da bi saznali zašto, Voker i njegov tim su tokom spavanja pratili moždane talase ispitanika, a potom im dali zadatke za testiranje pamćenja sledećeg dana.
Kod onih čiji su snimci mozga pokazali visoke nivoe amiloid-beta naslaga, dobar noćni san činio je ključnu razliku u kognitivnim sposobnostima. Ovaj efekat je primećen samo kada su istraživači analizirali sporo-talasni san bez REM faze – ne i druge talasne frekvencije ili faze sna.
Potrebna su dugoročnija istraživanja
Potrebne su dugoročnije studije na starijoj populaciji kako bi se utvrdilo da li povećanje dubokog sna tokom više godina zaista može pomoći u očuvanju kognitivnih funkcija, čak i uz porast nivoa amiloid-beta proteina.
Ovo istraživanje se pridružuje nizu drugih koje ukazuju na to da san može biti faktor rizika koji se može menjati, a koji potencijalno može usporiti molekularne promene u mozgu omogućavanjem njegovog prirodnog čišćenja od nagomilanih otpadnih supstanci tokom dana. Takođe, ukazuje i na značaj kvaliteta sna.
- Kod određenog nivoa promena u mozgu, ne mora nužno doći do problema sa pamćenjem i kognitivnim funkcijama - rekla je glavna autorka studije Žofija Zaveč, neurološkinja sa UC Berkeley, govoreći o rezultatima istraživanja iz 2023. godine.
Iako ljudi mogu imati molekularne promene koje ukazuju na progresiju ka Alchajmerovoj bolesti, Zaveč navodi da njihovi nalazi sugerišu da stil života može ublažiti te efekte. Jedan od tih faktora je san – i to konkretno dubok san, istakla je.
Kako obezbediti kvalitetniji san?
Studija, iako obuhvata mali broj učesnika, ukazuje i na to zašto bi prirodan dobar san mogao biti bolja opcija nego uzimanje tableta za spavanje.
Druga istraživanja pokazuju da korisnici lekova za spavanje imaju niže nivoe amiloid proteina u cerebrospinalnoj tečnosti, koja tokom noći „ispira“ mozak. Međutim, ovi lekovi imaju neželjene efekte i mogu osobu uspavati, ali bez ulaska u duboke faze sna koje su najvažnije za mozak.
Umesto toga, da biste obezbedili sebi kvalitetan san, Zaveč savetuje da izbegavate kafu kasno popodne, da se fizički aktivirate, da izbegavate ekrane pred spavanje i da se istuširate toplom vodom pre odlaska u krevet.
Studija je objavljena u časopisu BMC Medicine.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Alchajmerova bolest je teška i za pacijente i za porodicu: Kako da na vreme prepoznate simptome?
