Aneurizma aorte – tempirana bomba u telu: Prepoznajte 3 znaka pre nego što bude kasno

Aneurizma aorte je abnormalno proširenje ili ispupčenje zida aorte, glavnog krvnog suda koji prenosi krv iz srca u ostatak tela. Postoje dva glavna tipa: aneurizma trbušne aorte i aneurizma grudne aorte.

Aneurizma aorte predstavlja ispupčenje na zidu aorte, najvećeg krvnog suda u našem telu. Aorta nosi krv bogatu kiseonikom iz srca u ostatak tela. Kada zidovi ove arterije oslabe i naduvaju se spolja, to stvara „bombe sa odloženim dejstvom“ unutar tela. Ako ispupčenje pukne, može izazvati jaku unutrašnju krvarenje i smrt za samo nekoliko minuta.

Različiti tipovi aneurizmi aorte

• Aneurizme aorte mogu se javiti u različitim delovima aorte. Najčešća je ona koja se nalazi u predelu stomaka i naziva se abdominalna aneurizma aorte. Ovaj tip najčešće pogađa muškarce preko 65 godina, naročito one sa istorijom pušenja.
• Ponekad je ispupčenje smešteno u grudnom košu, što se nazivatorakalna aneurizma aorte. Ova je ređa od abdominalne, ali može biti podjednako opasna ako se ne otkrije na vreme. Postoji i složenija verzija nazvana torakoabdominalna aneurizma, koja se proteže preko grudnog koša i stomaka, što je retko i obično zahteva specijalizovano lečenje i stručnu hiruršku intervenciju.

Aortna disekcija

Postoji još jedno povezano stanje koje se zove aortna disekcija, koje se razlikuje od aneurizme, ali je podjednako rizično. Do nje dolazi kada se unutrašnji sloj aorte iznenada pocepa, pa krv počinje da curi između slojeva zida krvnog suda, slabeći ga iznutra. To može izazvati nagli, oštar bol u grudima ili leđima i predstavlja hitno medicinsko stanje koje zahteva hitnu dijagnozu i lečenje.

Šta uzrokuje ova ispupčenja?

Aneurizme se ne formiraju preko noći. Tokom vremena, visok krvni pritisak i nakupljanje masnoća unutar arterija (stanje poznato kao ateroskleroza) vrše pritisak na zidove aorte, slabivši ih. Pušenje je još jedan glavni faktor koji pogoršava stanje. Neki ljudi sa određenim genetskim poremećajima, poput Marfanovog ili Ehlers-Danlosovog sindroma, takođe imaju veći rizik.

Porodična istorija bolesti, visok holesterol i hronične bolesti poput dijabetesa dodatno povećavaju rizik. Zato su redovni zdravstveni pregledi veoma važni, naročito ako imate bilo koji od ovih faktora rizika. Rano otkrivanje može napraviti veliku razliku.

Simptomi aneurizme aorte

Ono što aneurizme aorte čini opasnim jeste to što obično ne izazivaju simptome u ranoj fazi. Većina ljudi i ne zna da je ima sve dok nije otkrivena slučajno tokom pregleda zbog nekih drugih zdravstvenih problema.

Neki od znakova upozorenja mogu uključivati:

• bol u leđima
• pulsirajući osećaj u stomaku
• blagu nelagodnost u grudima

Međutim, ovi simptomi se često zanemaruju ili pripisuju nečemu bezazlenom, poput gasova. Kada aneurizma počne da curi ili pukne, osoba iznenada oseća jak bol, vrtoglavicu ili čak kolaps. U tom trenutku, to je životno ugrožavajuća hitna situacija i zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Kako se dijagnostikuju aneurizme aorte?

Lekari obično dijagnostikuju aneurizme aorte pomoću snimanja kao što su ultrazvuk, CT skener ili magnetna rezonanca (MRI). Ovi pregledi pomažu da se izmeri veličina ispupčenja i prati da li se povećava ili ne. Zapravo, mnogi ljudi saznaju da imaju aneurizmu sasvim slučajno, dok se pregledaju zbog nečeg drugog, poput bubrežnih kamenaca ili bola u stomaku.

Zato bi osobe starije od 60 godina, naročito one sa istorijom pušenja ili visokog krvnog pritiska, trebalo da razmotre da pitaju lekara za skrining – čak i ako se osećaju potpuno zdravo. Rano otkrivanje može sprečiti ozbiljne probleme kasnije.

Opcije lečenja aneurizmi aorte: od praćenja do operacije

Dobra vest je da nisu sve aneurizme kandidat za operaciju. Ako je ispupčenje malo i ne raste brzo, lekari/kardiolozi obično ga prate redovnim snimcima i kontrolišu lekovima za regulaciju krvnog pritiska. Ali ako postane preveliko ili počne brzo da raste, lekari mogu preporučiti operaciju kao sigurniju opciju.

Postoje dva glavna načina lečenja.

• Jedan je otvorena hirurgija, gde se oslabljen deo aorte uklanja i zamenjuje sintetičkom cevčicom. To je proverena, tradicionalna i efikasna metoda, obično namenjena mlađim ili inače zdravim pacijentima.
• Druga opcija je EVAR (endovaskularna reparacija aneurizme) – manje invazivan metod. U ovom postupku, lekar kroz krvni sud na nozi uvodi stent-graft i vodi ga do aorte. Ova metoda se često koristi kod starijih pacijenata ili onih koji nisu pogodni za veliku operaciju, jer je oporavak brži i sa manje rizika.

Zašto je rano otkrivanje ključno?

Za lekare, jedna od najtežih situacija je kada pacijent dođe prekasno, nakon što je aneurizma već pukla. Tada šanse za preživljavanje drastično padaju. Ipak, ovo je stanje koje se često može uspešno kontrolisati i lečiti ako se otkrije na vreme.

Zato je svest o bolesti ključna. Ljudi često preskaču rutinske preglede ili ignorišu blagu nelagodnost, ne shvatajući da se možda nešto ozbiljno dešava u telu.

Istovremeno, prevencija počinje stilom života. Prestanite sa pušenjem, držite krvni pritisak pod kontrolom, jedite uravnoteženo, i ako ste u riziku, ne preskačite redovne preglede. Malo opreza danas može zaista spasiti život sutra.

Izvor: onlymyhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Šta je disekcija aorte i zašto može da bude opasna po život? Simptomi koji zahtevaju hitno javljanje lekaru

• pulsirajući osećaj u stomaku