Parkinsonova bolest i distonija: Kako razlikovati ova dva slična poremećaja?
Parkinsonova bolest i distonija spadaju u poremećaje pokreta, pa se simptomi često preklapaju. Ipak, reč je o različitim stanjima koja imaju različite uzroke i zahtevaju drugačiji pristup lečenju, kaže dr Nikil Šarad Jadav, neurolog iz Fortis bolnice u Mumbaju.
Šta je Parkinsonova bolest?
Parkinsonova bolest je progresivno oboljenje mozga koje najviše pogađa kontrolu pokreta. Nastaje kada nervne ćelije prestanu da proizvode dovoljno dopamina, hemijske supstance koja reguliše kretanje.
- Vremenom se javljaju simptomi poput drhtanja ruku, usporenih pokreta, ukočenosti i problema sa ravnotežom - objašnjava dr Jadhav.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj obolelih se u poslednjih 25 godina udvostručio. Samo 2019. godine širom sveta živelo je više od osam miliona ljudi sa Parkinsonovom bolešću, a smrtnost je u odnosu na 2000. godinu porasla za preko 100 odsto. Najčešće se javlja posle 60. godine, ali se može dijagnostikovati i ranije. Iako leka nema, uz pravilnu terapiju i podršku mnogi pacijenti dugo žive aktivno i kvalitetno.
Šta je distonija?
Distonija nije jedna bolest već poremećaj pokreta koji se ispoljava nevoljnim kontrakcijama mišića. One dovode do uvijanja tela ili neprirodnih položaja.
- Može da zahvati samo jedan deo tela, kao što su vrat ili očni kapci, ali i više regija odjednom - navodi dr Jadhav.
Za razliku od Parkinsonove bolesti, distonija često počinje u mlađem životnom dobu. Može da se pojavi samostalno ili kao deo drugih stanja, uključujući i samu Parkinsonovu bolest. Zato mnogi oboleli od Parkinsona tokom bolesti imaju i epizode distonije.
Kako ih razlikovati?
Na prvi pogled ova dva stanja mogu da deluju slično, objašnjava neurolog.
- Parkinsonova bolest je jasno definisan skup simptoma sa zajedničkim uzrokom, gubitkom dopamina. Distonija je, pak, klinički znak, poremećaj pokreta koji se može javiti u nizu neuroloških oboljenja - navodi.
Oba poremećaja imaju i genetsku komponentu, ali se razlikuju po starosnoj učestalosti: Parkinson je tipičan za stariju populaciju, dok distonija najčešće počinje ranije. Dijagnozu postavlja neurolog na osnovu pregleda i anamneze, a potom određuje terapiju.
Lečenje Parkinsonove bolesti i distonije
Parkinsonova bolest uglavnom dobro reaguje na lekove. Uz pravilnu dozu i edukaciju pacijenata i porodice, moguće je dugo održati kvalitetan život, kaže dr Jadav.
- Distonija, s druge strane, zahteva strpljenje jer poboljšanje obično nastupa tek posle nekoliko meseci terapije, koja zavisi od uzroka. Kod nekih pacijenata pomažu lekovi, dok se kod drugih koristi botoks za opuštanje mišića. Često je potrebna kombinacija različitih pristupa kako bi se postigli najbolji rezultati - dodaje naurolog i poručuje:
- Bez obzira da li je reč o Parkinsonu, distoniji ili njihovom preplitanju, rana dijagnostika i podrška mogu da naprave veliku razliku u kvalitetu života obolelih.
Izvor: Onlymyhealth/Zdravlje.kurir.rs
