Naučnici otkrili najčešće okidače glavobolju: Loš san i stres na prvom mestu

Istraživači sa Škole javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg i Nacionalnog instituta za zdravlje u Merilendu rekli su da obrasci koje su pronašli ističu uticaj cirkadijalnih ritmova, odnosno prirodnih ciklusa fizičkih i bihevioralnih promena tokom perioda od 24 sata.

Uzimanje ibuprofena ili sličnog nesteroidnog leka protiv bolova takođe može pomoći u sprečavanju potpune migrene ako se primete rani simptomi, poput osetljivosti na jaku svetlost, mučnine, vrtoglavice i umora.

Loš san znači 22% veću šansu za glavobolju narednog dana

Studija, objavljena u časopisu „Neurologija“ Američke akademije za neurologiju, obuhvatila je 477 ljudi starosti od sedam do 84 godine, od kojih je polovina imala istoriju migrena.

Od njih je zatraženo da vode dnevnik kako bi beležili svoje raspoloženje, energiju, nivo stresa i napade migrene i sve što se dešavalo četiri puta dnevno tokom dve nedelje. Takođe su svakodnevno ocenjivali kvalitet sna i nosili uređaje za praćenje sna i fizičke aktivnosti.

Oni koji su prijavili loš san imali su, u proseku, 22% veću verovatnoću da će imati glavobolju sledećeg jutra. Slično tome, smanjenje kvaliteta sna bilo je povezano sa 18% većom verovatnoćom da će imati glavobolju sledećeg jutra. Smanjenje uobičajenog nivoa energije prethodnog dana bilo je povezano sa 16% većom verovatnoćom da će imati glavobolju sledećeg jutra.

Pored toga, viši prosečni nivoi stresa i značajno viši nivoi energije dan ranije bili su povezani sa 17% većom verovatnoćom da će imati glavobolju sledećeg popodneva ili večeri.

- Iznenađujuće, nismo pronašli nikakvu vezu između anksioznosti i depresivnih simptoma osobe, bez obzira da li je imala više simptoma ili iznad prosečne nivoe simptoma, i verovatnoće da će imati migrenu sledećeg dana. Glavobolje su bile povezane sa samoprocenom kvaliteta sna, a ne sa stvarnim merama obrazaca spavanja.

Ovo ističe važnost percipiranih fizičkih i emocionalnih stanja u osnovnim uzrocima migrene - rekla je dr Ketlin R. Merikangas, autorka studije i glavna genetska epidemiologija u Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje.

Različiti faktori mogu izazvati migrene

Tačan uzrok migrene nije u potpunosti shvaćen, ali poremećaji spavanja i napadi migrene idu ruku pod ruku. Ljudi koji pate od hroničnih migrena (sa 15 ili više napada mesečno) imaju dvostruko veću stopu nesanice od ljudi koji imaju ređe, manje intenzivne napade migrene.

Migrene su neurološki poremećaji uzrokovani promenama u mozgu i njegovom interakcijom sa trigeminalnim nervom odgovornim za prenošenje senzornih informacija u mozak. Tokom napada, ovaj nerv se aktivira i pokreće oslobađanje neuropeptida, hemijskih glasnika sastavljenih od aminokiselina. Ovi neuropeptidi uzrokuju sužavanje krvnih sudova, smanjujući protok krvi u mozak.

Nizak nivo serotonina, koji pomaže u regulisanju raspoloženja, sna i percepcije bola, takođe može pokrenuti oslobađanje neuropeptida koji šalju signale bola iz nervnih završetaka u centralni nervni sistem.

Migrene mogu biti pokrenute raznim okidačima, uključujući:

• loš san
• stres
• hormonske promene
• faktore okoline kao što su jaka svetla i glasni zvukovi, piše Dejli mejl.

Postoje i neki manje očekivani okidači, uključujući:

• konzumiranje starih sireva
• vremenske promene
• hemikalije u parfemima.

Ali potrebna su dodatna istraživanja o tačnim uzrocima i načinu prepoznavanja napada migrene pre nego što se dogode.

Ovi nalazi mogu pružiti uvid u patofiziološke procese koji leže u osnovi migrene i informisati kliničku intervenciju i prevenciju. Praćenje ovih sistema u realnom vremenu pomoću tehnologije predstavlja vredan dodatak tradicionalnim kliničkim procenama, rekli su autori studije.

Izvor: miss7zdrava.24sata.hr/zdravlje.kurir.rs

Šta treba raditi, a šta izbegavati kod migrena: Pažljivo sledite uputstva