Od gojaznosti do kardiovaskularnih bolesti: Zašto brojke stalno rastu i kako promeniti lošu statistiku?
O tome koje sve zdravstvene rizike sa sobom nosi gojaznost, kako možemo menjati lošu statistiku i na koje načine se gojaznost leči, govori prof. dr Aleksandra Ilić, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.
- Statistika je poražavajuća, to su brojke koje upozoravaju na ozbiljnost. Recimo 2019. godine preko 520 miliona ljudi je bolovalo u svetu od nekog oblika kardiovaskularne bolesti. Ako govorimo o globalnom razlogu umiranja, kardiovaskularne bolesti su zastupljene u 30% slučajeva. Ishemijska bolest srca, koja predstavja skoro polovinu uzroka kardiovaskularne smrtnosti, nastaje zbog taloženja masnih naslaga na krvnim sudovima što dovodi do opstrukcije arterija, koja dovodi do nastanka infarkta miokarda. Iz istih razloga nastaj i ishemijski moždani udar, koji zajedno sa infarktom miokarda spada u tzv. aterosklerotske kardiovaskularne bolesti.
U Evropi oko četiri miliona ljudi godišnje umire zbog ovih bolesti, odnosno, svakih osam sekundi premine jedna osoba. One su u Evropi glavni uzrok i obolevanja i umiranja. Do ateroskleroze dovode dominantno povišen holesterol, povišen krvni pritisak, gojaznost.
- Srbija je nažalost, u samom vrhu i po stopi obolevanja i umiranja od atrosklerotskih kardiovaskularnih bolesti. Svakog dana u Srbiji premine oko 130 ljudi zbog bolesti srca i krvnih sudova. Kada govorimo o razlozima umiranja, kod muškaraca je to dominantno infarkt miokarda, a žene najčešće umiru zbog ishemijskog moždanog udara - objašnjava profesorka.
Kako je gojaznost povezana sa kardiovaskularnim bolestima?
U 2020. godini bilo je oko milijardu gojaznih ljudi u svetu. Predviđanja su da će do 2030. taj broj porasti na preko 1.550.000.000. Ako govorimo o Srbiji,smatra se da će do 2030. svako peto dete biti gojazno.
- Upravo taj porast gojaznosti među mladim ljudima je odgovoran i za porast šećerne bolesti koja je takođe jedan od ozbiljnijih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih oboljenja. Kada govorimo o odraslim ljudima, smatra se da će do 2035. svaki treći stanovnik u Srbiji biti gojazan.
Iako poslednjih decenija svedočimo porastu svesti o značaju negovanja zdravih stilova života, takođe smo svedoci porasta broja gojaznih na globalnom.
- Tačno je da raste svest o zdravom stilu života, ali s druge strane, sam životni tempo nam nameće razna ograničavanja u sprovođenju svega toga. To su pre svega stres, način ishrane, daleko je više prisutna, naročito među mlađom populacijom, takozvana brza, nezdrava hrana, cigarete. Prema tome, ne treba uopšte da nas čudi da raste i gojaznost, jer je ona multifaktorska, dakle mnogo faktora/uzroka utiču na njen nastanak i pogoršanje.
2019. godine preko 11.500 ljudi u Srbiji je preminulo zbog aterosklerotske kardiovaskularne bolesti, odnosno moždanog ili srčanog udara udara koji su bili povezani sa gojaznošću.
- Kod osoba koje imaju određeni oblik srčane slabosti, 80% njih su gojazne. S druge strane, gojazne osobe su pod 75% većim rizikom da dožive infarkt miokarda, a čak dve trećine gojaznih osoba umire zbog kardiovaskularne bolesti - ističe prof. dr Ilić.
Istraživanja i studije pokazuju da porast telesne mase iznad normale indeksa telesne mase (koja je između 18 i 25 kg/m2) dakle porast za pet jedinica indeksa telesne mase preko 25 kg/m2, nosi povećanje rizika od vaskularne smrti, pre svega od moždanog i srčanog udara za čak 40%.
Faktori koje ne/možemo da kontrolišemo
Postoje faktori na koje ne možemo da utičemo, a to je genetsko nasleđe, zatim bolesti koje smo već preživeli, pol i godine života. S druge strane, postoje brojni faktori na koje možemo da utičemo, promenom stila života, ali i uvođenjem savremene inovativne terapije i postizanju ciljnih vrednosti krvnog pritiska, holesterola, triglicerida, šećer u krvi i telesne težine, objašnjava profesorka.
- Jedan od najozbiljnih faktora rizika je svako pušenje koje značajno ubrzava aterosklerozu. Faktori rizika na koje ćemo delovati promenom stila života, ali obavezno i uvođenjem već pomenute terapije su povišen krvni pritisak, zatim povišene vrednosti masnoća u krvi, šećerna bolest i gojaznost.
Šta je zajedničko za sve ove faktore? To što izazivaju oksidativni stres i zapaljenje/inflamaciju i dovode do oštećenja endotela – unutrašnjeg omotača krvnih sudova - izuzetno važnog organa.
Disfunkcija endotela je zajednički imenilac za većinu kardiovaskularnih bolesti, za metaboličke bolesti, za hroničnu bubrežnu bolest, za gojaznost, čak i za poremećaje u trudnoći kao što su gestacijski diabetes, gestacijska hipertenzija i preeklampsija.
- Kada dođe do oštećenja endotela, dolazi do lakše mogućnosti taloženja holesterola, triglicerida i ostalih masnh čestica, te do stvaranja ateroskleroze i sužavanja arterija - ističe profesorka.
U osnovi gojaznosti nalazi se sistemsko zapaljenje
Krvni sudovi postaju krući, dolazi do nastanka povišenog krvnog pritiska, odnosno arterijske hipertenzije, do povećanja holesterola i triglicerida. S druge strane, masne ćelije su manje osetljive na dejstvo insulina, te dolazi do porasta insulina i do insulinske rezistencije. Sve ovo dovodi do značajnog oštećenja kardiovaskularnog sistema.
Gojaznost, dakle, nije samo estetski problem, nije samo medicinska statistika. To je hronična nezarazna bolest, jedan od najvažnijih kardiovakularnih rizka, koja kao i svi ostali faktori rizika, zahteva dugoročno lečenje.
- Ukoliko se samo za jednu jedinicu poveća indeks telesne mase, rizik od kardiovaskularnih bolesti se povećava 10 puta.
Predgojazne osobe (ITM 25.0–29.9 kg/m2) su pod trostruko većim rizikom od nastanka povišenog krvnog pritiska. Povećanje telesne mase samo za 5% povezano je sa povećanjem krvnog pritiska za 20 do 30%. Kao što je već spomenuto, gojaznost takođe utiče na porast tzv. “lošeg” – LDL holesterola holesterola, triglicerida, ali i na pad HDL holesterola, tzv. “dobrog” holesterola.
Abdominalna viscelarna gojaznost
Viscelarna, to jest gojaznost u predelu trbuha, predstavlja viši kardiovaskularni rizik u odnosu na gojaznost u masnom tkivu na periferiji, odnosno u potkožnom tkivu.
- Ono što je poražavajuće, to je da je od 1993. do 2008. godine, abdominalna gojaznost porasla kod muškaraca sa 19% na 36%, a kod žena sa 24% na 44%. Ona je značajno više udružena sa kardiovaskularnim rizikom kod muškaraca nego pod žena, ali naglašavam da se ovo odnosi na period pre menopauze kada su žene zaštićene zbog estrogenske aktivnosti i kada je kod njih ovakvo nakupljenje masti manje izraženo u odnosu na period posle menopauze.
Žene u Srbiji koje imaju preko 65 godina, a naročito preko 70, imaju viši kardiovaskularni rizik nego muškarci. Do tih godina je rizik kod muškaraca viši u odnosu na rizik kod žena.
Viscelarna gojaznosti se vrlo lako proverava merenjem obima struka i na osnovu toga se procenjuje i rizik od kardiovaskularnih bolesti. Sav višak masnih naslaga kod ove vrste gojaznosti se taloži i nakuplja oko unutrašnjih organa, oko srca, pankreasa, jetre i dovodi do neželjenih efekata.
- Oko 50% gojaznih osoba ima povišen krvni pritisak, a ukoliko je priustan abdominalni tip gojaznosti, veća je mogućnost za nastanak povišenog krvnog pritiska.
Lečenje gojaznosti
Pošto su kardiovaskularne bolesti multifaktorske, takođe se mora delovati multifaktorski, od promena stila života do uvođenja terapije za sve faktore rizika.
- Možemo rešiti sve, i povišen krvni pritisak, LDL holesterol, povišene vrednosti šećera u krvi i dovesti sve te parametre do tzv. ciljnih vrednosti, ali ako ne rešimo gojaznost, ona će dovesti ponovo do pogoršanja ovih, već rešenih faktora rizika, a onda nastaju i pogoršavaju se već postojeće kardiovaskulane bolesti.
Zbog toga je, pored promene stila života, važno uključiti i medikamentnu terapiju.
- Redukcijom telesne težine za samo jedan kilogram dolazi do pada krvnog pritiska za jedan milimetar živinog stuba. Takođe, gubitak telesne mase, osim redukcije krvnog pritiska, dovodi do smanjenja rizika za šećernu bolest za čak 50%, smanjuje se rizik za povećanje masnoća u krvi, za tegobe od strane lokomotornog sistema – sistema kostiju i mišića, dolazi do smanjenja rizika za takozvanu slip apneu, to jest prekid disanja u toku sna. U toku tog kratkog vremena prekida disanja dolazi do naglog skoka krvnog pritiska i ove osobe su takođe pod povišenim kardiovaskularnim rizikom - kaže prof. dr Ilić.
Dobra vest je da redukcija za 5-10% telesne mase dovodi do ozbiljnog poboljšanja i smanjenja rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, pre svega zato što dolazi do smanjenja upale koja je u osnovi svega.
- Ukoliko pacijenti snize telesnu težinu za 10%, rizik od srčanog i moždanog udara i od umiranja zbog kardiovaskularnih razloga se smanjuje za 21%, a rizik od nekih potrebnih intervencija, kao što su bajpasevi, stentovi i druge kardiovaskularne procedure i ukupni mortalitet se smanjuje čak za 24%.
Osim smanjenja obolevanja i umiranja zbog kardiovaskularnih bolesti, popravljanja bubrežne funkcije, smanjenje šećerne bolesti, redukcija telesne težine značajno utiče i na poprvaljanje kvaliteta sna i kvaliteta života pacijenata.
Kod pacijenata koji imaju indeks telesne mase 27kg/m2 i više, neophdono je razmotriti da se, pored promena stila života, uvede i terapija.
- Postoje inovativni lekovi, terapija koju imamo i u Srbiji, za koju imamo dokaze da osim što efikasno deluje na redukciju telesne težine, ima dokazane kardiovaskularne benefite u smislu redukcije i obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Gojaznost je krivac za više od 200 bolesti: Gojaznima ne nudimo vitkost i sreću već zdravlje
