Zašto se bol u zglobovima pogoršava zimi? Evo ko je u najvećem riziku i kako ublažiti tegobe

Dolaskom zime, mnogi ljudi primećuju da im se bol u zglobovima pojačava. Iako ponekad deluje kao slučajnost, postoji stvarna veza između hladnih temperatura i povećanog bola. Hladnoća utiče na pokretljivost zglobova, cirkulaciju i mišiće, što zajedno može izazvati osećaj ukočenosti i nelagodnosti.

Jedan od glavnih razloga je smanjena fizička aktivnost. Zimi ljudi manje šetaju i vežbaju napolju, a ponekad izbegavaju odlazak u teretanu zbog hladnoće. Tako smanjeno kretanje dovodi do lošijeg podmazivanja zglobova i oslabljene snage mišića, što povećava nelagodnost.

Zglobovi su okruženi sinovijalnom membranom koja proizvodi sinovijalnu tečnost – prirodno „mazivo“ zgloba. Kada se telo manje kreće i temperatura je niska, tečnost postaje gušća i manje efikasna, što dodatno povećava osećaj ukočenosti.

Pad barometarskog pritiska zimi može izazvati povećan pritisak mišića i tetiva na zglobove, što dodatno doprinosi bolu. Pored toga, hladno vreme smanjuje protok krvi do ekstremiteta kako bi se zaštitili vitalni organi, što dovodi do lošijeg podmazivanja i povećanog bola.

Ko je najosetljiviji i kako ublažiti bol? 

Iako bol u zglobovima može pogoditi ljude svih uzrasta, on postaje izraženiji sa godinama. Prirodno habanje zglobova, dugotrajan fizički rad ili sportske aktivnosti sa velikim udarnim naporom dodatno povećavaju rizik. Gojazne osobe i osobe sa dijabetesom, visokim krvnim pritiskom ili srčanim oboljenjima takođe su podložnije ovim tegobama.

Lekovi protiv bolova pomažu u ublažavanju bola, ali samo privremeno ublažavaju simptome. Važno je koristiti preventivne mere: toplija odeća i slojevito oblačenje pomažu u održavanju telesne temperature i smanjenju bola. Grejne podloge ili termofori poboljšavaju cirkulaciju i pokretljivost.

Redovno kretanje i vežbanje podstiču lučenje sinovijalne tečnosti, smanjuju ukočenost i jačaju mišiće koji štite zglobove. Održavanje umerene fizičke aktivnosti usporava habanje zglobova i smanjuje rizik od povreda. Preporučuje se konsultacija sa lekarom pre početka novih vežbi, posebno ako imate postojeće zdravstvene probleme.

Hidratacija je takođe važna jer dovoljan unos tečnosti pomaže u održavanju pokretljivosti zglobova. Ako se bol iznenada pojavi, postane jači ili zglob postane crven, otečen ili topao, trebalo bi da potražite medicinsku pomoć. Isto važi i za pojavu dodatnih simptoma kao što su groznica ili mučnina.

Dugoročno rešenje može biti program treninga snage koji jača mišiće i štiti zglobove. Takve programe treba sprovoditi pod stručnim nadzorom i treba birati aktivnosti u kojima osoba uživa, kako bi vežbanje postalo trajna navika.

Izvor: tportal.hr/zdravlje.kurir.rs

Devet mitova o zglobovima, krckanju prstiju i artritisu: Ovo su načini da bol postane prošlost