Kada se štitna žlezda ne leči — srce plaća cenu: Doktor otkriva simptome i deli preventivne savete
Štitna žlezdačesto je zanemarena tema, iako je poremećaj njenog rada daleko češći nego što većina ljudi misli. Radi se o maloj, leptir-oblikovanoj žlezdi koja se nalazi na prednjem delu vrata, ali njena uloga ima ogromnu važnost za celokupno zdravlje organizma.
Ona proizvodi hormone koji regulišu kako brzo ili sporo telo funkcioniše — od srčanog ritma i metabolizma, preko raspoloženja i nivoa energije, do telesne temperature. Kada štitna žlezda ne radi normalno, to može dovesti do niza simptoma koji se lako mogu prevideti jer deluju kao stres, starenje ili posledica drugih stanja.
Šta se dešava kada štitna žlezda ne funkcioniše pravilno
Postoje dva osnovna tipa poremećaja:
Hipotireoza– kada žlezda proizvodi premalo hormona. Osobe sa hipotireozom često osećaju stalni umor, lako dobijaju na težini, osećaju hladnoću, gube kosu i imaju slabiju koncentraciju ili „moždanu maglu“.
Hipertireoza– kada žlezda proizvodi previše hormona. To stanje može dovesti do gubitka težine, anksioznosti, drhtavih ruku, pojačanog znojenja i ubrzanog srčanog ritma.
Kako poremećaji štitne žlezde utiču na srce
Dr David Chandy, direktor Endokrinologije i Dijabetologije u Sir H.N. Reliance Foundation Hospital, objašnjava da nepostavljeni ili nelečeni poremećaji štitne žlezde mogu značajno povećati rizik od srčanih bolesti i dugoročnih kardiovaskularnih problema.
U slučaju hipotireoze, niski nivoi hormona mogu:
* usporiti rad srca,
* smanjiti snagu srčanog mišića,
* povećati otpornost krvnih sudova,
* dovesti do povišenog LDL holesterola i triglicerida, što ubrzava proces otvrdnjavanja arterija.
Ovo znači da čak i blagi oblici hipotireoze, koji možda nemaju očigledne simptome, mogu dovesti do povećanog rizika od koronarne bolesti srca, povišenog krvnog pritiska i srčanog zatajivanja, posebno kod starijih osoba.
Sa druge strane, hipertireoza tera srce da radi previše — povećava srčani ritam, potražnju za kiseonikom i protok krvi, što može biti opterećujuće za kardiovaskularni sistem.
Simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju
Dr David naglašava da ljudi treba da obrate pažnju na sledeće simptome:
* Palpitacije i nepravilni otkucaji srca
* Pojava bolova u grudima ili nelagodnosti
* Ubrzan ili neusmeren srčani ritam
* Osećaj „preskakanja“ srca
* Teška ili neobjašnjiva slabost
* Neočekivane promene telesne težine
* Povećani nivoi holesterola ili umor koji ne prolazi
Osobito su rizične grupe:
• žene
• starije osobe
• osobe sa porodičnom istorijom problema štitne žlezde
• ljudi sa neobjašnjenim simptomima poput umora i promene težine
Prevencija, dijagnoza i lečenje
Srećom, ključ za prevenciju ozbiljnih komplikacija je rana dijagnoza i odgovarajuće lečenje.
Jednostavne analize krvi koje mere TSH (hormone koji stimulišu rad štitne žlezde) kao i druge hormone štitne žlezde mogu brzo otkriti poremećaj.
Lečenje obuhvata:
* Hormonsku terapiju kod hipotireoze (zamena nedostajućih hormona)
* Lekove koji smanjuju proizvodnju hormona kod hipertireoze.
Ove terapije često poboljšavaju funkciju srca, normalizuju nivo lipida i unapređuju opšte zdravlje, naročito kada se stanje otkrije i leči u ranoj fazi.
Zaključak
Nelečeni poremećaji štitne žlezde predstavljaju značajan i promenjiv rizik za zdravlje srca.
Povećanje svesti o ovom stanju, redovni pregledi u rizičnim grupama i pravovremena terapija mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih srčanih komplikacija.
Izvor: timesofindia.indiatimes.com/zdravlje.kurir.rs
