Povišen pritisak noću često ne daje simptome: Kako se dijagnostikuje i kada hitno posetiti lekara
Krvni pritisak se tokom noći obično smanjuje, u skladu sa prirodnim ciklusom spavanja i budnosti (cirkadijalni ritam). Tokom dana, vrednosti krvnog pritiska ne bi trebalo da prelaze 120/80 mmHg. Broj 120 označava sistolni (gornji), a 80 dijastolni (donji) pritisak. Noću, povišen krvni pritisak može biti veći od 110/65 mmHg.
Povišen noćni krvni pritisak može doprineti istim komplikacijama kao i hipertenzija uopšte, poput moždanog udara, srčanog udara i otkazivanja bubrega.
Simptomi
Visok krvni pritisak često se naziva „tihim ubicom“ jer u većini slučajeva ne daje jasne simptome.
Kod noćne hipertenzije mogu se javiti poremećaji sna, kao što su:
- loš kvalitet sna
- često noćno mokrenje (buđenje zbog potrebe za mokrenjem)
- apneja u snu (kratkotrajni prekidi disanja tokom spavanja)
- otežano disanje, gušenje ili hrkanje
Uzroci
Prema podacima zdravstvenih institucija, visok krvni pritisak može da se razvija postepeno ili kao posledica nezdravih životnih navika. Osobe koje već imaju hipertenziju često imaju i povišen pritisak tokom noći.
Normalno je da se krvni pritisak noću smanji za 10–20%. Međutim, kod nekih ljudi se to ne dešava – a kod nekih se pritisak čak i povećava.
Faktori rizika
Noćna hipertenzija se češće javlja kod osoba koje imaju:
- već dijagnostikovanu hipertenziju
- često noćno mokrenje
- opstruktivnu apneju u snu
- sedenterni način života
- nedostatak kvalitetnog sna
- dijabetes
- bolesti bubrega
- visok unos soli
- hronični stres
Kako se postavlja dijagnoza?
Noćni krvni pritisak je teže dijagnostikovati jer se javlja dok osoba spava. Pošto merenje tokom noći može dati netačne rezultate ako se osoba probudi, lekar može preporučiti nošenje aparata za 24-časovno merenje pritiska. Ovaj uređaj automatski meri pritisak u određenim intervalima i daje precizan uvid u njegove dnevne i noćne vrednosti.
Lečenje
Lečenje noćne hipertenzije slično je lečenju povišenog pritiska uopšte. Lekar može preporučiti promene načina života, poput smanjenja unosa soli, ali i lekove za snižavanje pritiska ili terapiju za pridružena stanja, kao što su apneja u snu ili dijabetes.
Terapija može uključivati:
- beta-blokatore (smanjuju opterećenje srca)
- diuretike (pomažu izbacivanje viška soli i tečnosti)
- blokatore kalcijumskih kanala (poboljšavaju protok krvi)
- vazodilatatore (šire krvne sudove)
- ACE inhibitore (sprečavaju stvaranje hormona koji podiže pritisak)
Kod noćne hipertenzije lekar može savetovati da se lekovi uzimaju kasnije tokom dana ili dodatno tokom noći.
Prevencija
Za prevenciju povišenog krvnog pritiska preporučuje se:
- zdrava ishrana (bogata vlaknima, kalijumom i proteinima, sa manje soli)
- redovna fizička aktivnost (najmanje 150 minuta nedeljno)
- dovoljno kvalitetnog sna
- ograničavanje alkohola
- prestanak pušenja
Prognoza
Noćna hipertenzija može dovesti do ozbiljnih komplikacija, kao što su:
- srčani i moždani udar
- oštećenje organa (npr. bubrega)
- dijabetes
Iako ne postoji potpuno izlečenje hipertenzije, pravilno lečenje i zdrave navike mogu držati stanje pod kontrolom i smanjiti rizik od komplikacija.
Kada se javiti lekaru?
Potrebno je javiti se lekaru ako:
- krvni pritisak prelazi 180/120 mmHg i ne smanjuje se nakon odmora
- imate loš san ili simptome povezane sa noćnim pritiskom
- već imate bolesti koje povećavaju rizik (npr. dijabetes ili apneju u snu)
Iako noćna hipertenzija često nema jasne simptome, pravovremena dijagnoza i terapija mogu značajno smanjiti rizik od ozbiljnih posledica.
Izvor: medicalnewstoday.com/zdravlje.kurir.rs
Pet znakova upozorenja na visok pritisak: Reagujte pre nego što izazove ozbiljnu štetu
