Američki kardiolozi objavili nove smernice za kontrolu holesterola: 80% kardiovaskularnih bolesti može da se spreči

Ove smernice pripremili su stručnjaci iz American College of Cardiology i American Heart Association, a one zamenjuju preporuke koje su ove organizacije objavile 2018. godine.

Šta je holesterol? 

Holesterol je masna, voštana supstanca koju telo koristi za izgradnju ćelijskih membrana i hormona. Postoje dve vrste: „loš“ holesterol (LDL – lipoprotein niske gustine) i „dobar“ holesterol (HDL – lipoprotein visoke gustine).

Previše LDL holesterola dovodi do stvaranja naslaga u arterijama koje odvode krv iz srca, dok je i nizak nivo HDL holesterola problem, jer on uklanja višak LDL holesterola iz krvotoka i prenosi ga u jetru, gde se razgrađuje.

Šta donose nove smernice? 

Nove smernice uvode i preporuke za rano testiranje osoba koje imaju porodičnu istoriju srčanih bolesti ili povišenog holesterola. Takođe se predlaže individualizovaniji pristup proceni rizika, kao i ranije uvođenje terapije u određenim slučajevima.

Ažurirane smernice preporučuju i korišćenje PREVENT (Predicting Risk of Cardiovascular Disease Events) skora za procenu rizika od kardiovaskularnih bolesti. Od avgusta 2025. godine, PREVENT se preporučuje i za procenu osoba sa povišenim krvnim pritiskom.

Pored toga, ažurirane su i referentne vrednosti holesterola koje lekari koriste pri proceni pacijenata.

Osnovni saveti za snižavanje holesterola ostaju isti:

• zdrava ishrana
• redovna fizička aktivnost
• održavanje zdrave telesne težine
• dovoljno sna i
• izbegavanje pušenja

Ove mere pomažu u kontroli holesterola i drugih masnoća (lipida) u organizmu. Kod nekih osoba neophodna je i terapija lekovima za snižavanje holesterola.

- Niže vrednosti LDL holesterola znače manji rizik od srčanog udara, moždanog udara i kongestivne srčane insuficijencije. Takođe znamo da snižavanje povišenih masnoća u krvi i krvnog pritiska kod mladih odraslih doprinosi očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova tokom celog života - kaže kardiolog Roger Blumental.

Smanjenje zastupljenosti kardiovaskularnih oboljenja

Dobra vest je da se oko 80 odsto kardiovaskularnih bolesti može sprečiti. Ukupno opterećenje ovim bolestima ne mora biti toliko veliko, a nove smernice bi trebalo da doprinesu tome.

Uz smernice, stručnjaci su objavili i dokument „ABCs of Cardiovascular Disease Prevention“, koji daje pregled najnovijih dokaza o faktorima rizika za bolesti srca, uključujući dijabetes, unos alkohola i nivo telesne masti.

U zaključku navode da će se preporuke menjati kako budemo bolje razumeli uticaj faktora poput elektronskih cigareta i kanabisa na zdravlje srca. Takođe, preciznije definisanje gojaznosti uticaće na razumevanje kardiovaskularnih rizika.

Bolji alati za rano prepoznavanje pacijenata u riziku

Kada je reč o terapiji, istraživači nastavljaju da razvijaju nove lekove za snižavanje holesterola, koji pokazuju obećavajuće rezultate u kliničkim ispitivanjima.

Tim koji stoji iza novih smernica očekuje da će ove preporuke pomoći u spasavanju više života, jer lekarima daju bolje alate za rano prepoznavanje pacijenata u riziku.

- Primena ovih važnih smernica u kliničkoj praksi biće ključna za smanjenje opterećenja kardiovaskularnim bolestima u budućnosti - kaže kardiolog Pamela Moris sa Medicinskog Univerziteta Južna Karolina. 

- Važno je reagovati rano, jer povišen holesterol počinje da utiče na rizik od bolesti srca već u adolescenciji.

Izvor: sciencealert.com/zdravlje.kurir.rs

Šta se dešava sa vašim telom kada imate visok LDL holesterol? Utiče na varenje, endokrini i nervni sistem, a evo i kako