Masna jetra se prepoznaje po 2 simptoma: Prof. dr Vešović otkriva kako da je dovedete u red
Svetski dan jetre, koji seobeležava 19. aprila, podsetnik je na jedan od najvažnijih organa u našem telu, ali i na činjenicu da se problemi sa jetrom često razvijaju bez jasnih simptoma. Na to je u ranijim razgovorima za naš portal upozoravao i specijalista medicine rada, farmacije i lekar integrativne medicine prof. dr Dušan Vešović, ističući da mnogi pacijenti za bolest saznaju tek kada je već uznapredovala.
- Masna jetra danas je jedan od najčešćih poremećaja funkcije ovog organa, a procene pokazuju da pogađa više od četvrtine odrasle populacije u svetu. Ono što dodatno otežava situaciju jeste to što se ne javlja samo kod gojaznih osoba, već i kod onih koji nemaju izražen višak kilograma - upozorava prof. dr Vešović.
Kako ipak prepoznati problem?
Jetra ima centralnu ulogu u metabolizmu - učestvuje u preradi šećera i masti, skladišti energiju, razgrađuje lekove i toksine i održava ravnotežu brojnih procesa u organizmu. Međutim, za razliku od organa poput želuca i creva, jetra nema receptore za bol u samom tkivu, zbog čega oštećenja dugo mogu da prođu neprimećeno, dodaje profesor.
- Simptomi, kada se pojave, često su blagi i nespecifični. Najčešće se javljaju umor (manjak energije) i nelagodnost (kasnije bol) u gornjem desnom delu stomaka, ali mnogi ove znake ne povezuju sa jetrom. Problem nastaje kada se stanje ne prepozna na vreme, jer masna jetra može da napreduje ka upali, fibrozi, pa čak i cirozi ili raku - opominje prof. dr Vešović.
Kako da oporavite jetru?
Dobra vest je da se u ranoj fazi ovaj proces može usporiti, pa čak i preokrenuti. Promene u načinu života imaju ključnu ulogu, a istraživanja pokazuju da gubitak od svega 5 do 10 odsto telesne težine značajno smanjuje količinu masti u jetri, navodi naš sagovornik.
- Najveći uticaj ima ishrana. Prekomeran unos šećera, posebno kroz zaslađene napitke i industrijski prerađenu hranu, jedan je od glavnih uzroka nakupljanja masti u jetri. Istovremeno, nedostatak vlakana i fizičke aktivnosti dodatno pogoršavaju stanje - navodi prof. dr Vešović i savetuje:
- Najvažnije su jednostavne, ali dosledne promene - više povrća, integralnih žitarica i zdravih masti, odnosno mediteranski način ishrane, uz redovno kretanje, poput svakodnevne brze šetnje. Cilj nije samo da "očistimo" jetru, već da je i regenerišemo, zaštitimo od svakodnevnog metaboličkog stresa i omogućimo joj da nas i dalje vodi ka zdravlju - poručuje prof. dr Dušan Vešović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
