Krastavci su puni vode i vitamina: Najzdraviji su kada se jedu na ovaj način
Sveži krastavci se sastoje od oko 96 odsto vode, sadrže vitamine C, K, kalijum i vredna vlakna. Veruje se da mogu pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi, korisni su kao salata kod dijeta za mršavljenje i podstiču dobro varenje. Zbog visokog sadržaja vode i malog broja kalorija, predstavljaju osvežavajući dodatak obrocima i užinama. Nutricionisti kažu da je njihova hranljiva vrednost najveća kada se jedu neoljušteni. Pre konzumacije dobro se operu pod mlazom vode. Ako je kora debela, gorka ili voštana, savet je da se oljušti.
Malo kalorija, puno vitamina
Iako se smatraju povrćem, krastavci su zapravo voće. Bogati su korisnim hranljivim materijama, određenim biljnim jedinjenjima i antioksidansima koji mogu pomoći u prevenciji i ublažavanju pojedinih zdravstvenih stanja.
Krastavci imaju malo kalorija, a sadrže mnogo vode i rastvorljivih vlakana, što ih čini idealnim za održavanje hidratacije i pomoć pri mršavljenju.
Jedan sirov, neoljušten krastavac težine oko 300 grama sadrži približno: 45 kalorija, malo masti, a dosta vitamina C, K, magnezijuma, kalijuma i vlakana.
Kako bismo maksimalno iskoristili hranljive sastojke, preporučuje se da krastavce jedemo neoljuštene. Ljuštenjem se smanjuje količina vlakana, kao i pojedinih vitamina i minerala.
Sadrže antioksidanse
Antioksidansi su molekuli koji sprečavaju oksidaciju, to jest hemijsku reakciju koja stvara veoma reaktivne atome sa nesparenim elektronima, poznate kao slobodni radikali. Nakupljanje ovih štetnih slobodnih radikala može dovesti do razvoja različitih hroničnih bolesti.
Oksidativni stres izazvan slobodnim radikalima povezuje se sa nastankom karcinoma, kao i srčanih, plućnih i autoimunih bolesti.
Voće i povrće, uključujući krastavce, posebno su bogati korisnim antioksidansima koji mogu smanjiti rizik od ovih oboljenja.
Laboratorijsko istraživanje iz 2010. godine pokazalo je da krastavci sadrže flavonoide i tanine, dve grupe jedinjenja koje efikasno neutrališu štetne slobodne radikale.
Doprinose hidrataciji
Voda je neophodna za pravilno funkcionisanje organizma i učestvuje u brojnim važnim procesima, reguliše telesnu temperaturu i transport hranljivih materija i otpadnih produkata.
Dobra hidratacija utiče na sve, od fizičkih performansi do metabolizma. Iako najveći deo tečnosti unosimo putem vode i drugih napitaka, procenjuje se da čak do 40 odsto dnevnog unosa vode može poticati iz hrane.
Mogu pomoći pri mršavljenju
Krastavci mogu da doprinesu gubitku telesne mase na nekoliko načina. Pre svega, imaju veoma malo kalorija. Jedna šolja iseckanog krastavca (104 grama) sadrži svega 16 kalorija, dok ceo krastavac od oko 300 grama sadrži oko 45 kalorija.
To znači da možete pojesti veću količinu krastavaca bez značajnog unosa kalorija koje doprinose povećanju telesne mase.
Krastavci dodaju svežinu i ukus salatama, sendvičima i prilozima, a mogu poslužiti i kao zamena za visokokalorične namirnice. Često se jedu i sirovi kao niskokalorična užina, a mogu se kombinovati sa humusom, maslinovim uljem, limunom ili prelivima za salatu kako bi dobili dodatni ukus.
Pored toga, visok sadržaj vode može dodatno doprineti mršavljenju.
Pomoć u snižavanju nivoa šećera u krvi
Nekoliko istraživanja na životinjama i u laboratorijskim uslovima pokazalo je da krastavci mogu da doprinesu snižavanju nivoa šećera u krvi i da spreče pojedine komplikacije dijabetesa.
Laboratorijska studija iz 2016. godine pokazala je da krastavci mogu pomoći u smanjenju oksidativnog stresa i prevenciji komplikacija povezanih sa dijabetesom.
Ipak, trenutni dokazi uglavnom potiču iz laboratorijskih istraživanja i studija na životinjama. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo na koji način krastavci utiču na nivo šećera u krvi kod ljudi.
Doprinose redovnom pražnjenju creva
Dehidratacija predstavlja jedan od glavnih faktora rizika za zatvor, jer narušava ravnotežu tečnosti u organizmu i otežava prolazak stolice kroz creva. Krastavci imaju visok sadržaj vode i omogućavaju dobru hidrataciju. Na taj način poboljšava se konzistencija stolice, sprečava se zatvor i omogućava redovno pražnjenje creva.
Sadrže vlakna koja pomažu regulaciji rada creva. Posebno je značajan pektin, rastvorljivo vlakno prisutno u krastavcima, koje može povećati učestalost pražnjenja creva. Studija iz 2014. godine, u kojoj je učestvovalo 80 ispitanika, pokazala je da pektin ubrzava pokrete crevnih mišića, istovremeno hraneći korisne bakterije u crevima koje doprinose zdravlju digestivnog sistema.
Izvor: healthline.com/ zdravlje, kurir.rs
