Toksikolog upozorava na četiri suplementa: U najtežim slučajevima moguća je paraliza i smrt

Dodaci ishrani su postali skoro neizbežan deo ishrane čoveka saveremenog sveta. Uglavnom se uzimaju na svoju ruku, zato što pomažu komšiji ili rođaku. Nekontrolisana upotreba suplemenata ribljeg ulja i vitamina D, može da bude štetna.Toksikolog profesor Rob Čilkot, Univerzitet Hertfordšir u Velikoj Britaniji, otkriva neželjene reakcije na preterano uzimanje nekih od popularnih suplemenata

Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) ne odobrava suplemente na isti način kao lekove, postoji rizik da budu kontaminirani supstancama koje nisu navedene na deklaraciji. Profesor Čilkot izdvaje nekoliko suplemenata koji mogu da budu rizični za zdravlje.

Magnezijum

Ovaj mineral je neophodan za pravilno funkcionisanje mišića i nerava, za regulaciju nivoa šećera u krvi. Preporučeni dnevni unos za odrasle osobe iznosi između 310 i 420 miligrama, ali zavisi od pola i životnog doba.

- Zabeleženo je predoziranje magnezijumom kod osoba koje su uzimale više od 5.000 miligrama dnevno. Moguće je da dođe do pospanosti, crvenila lica, gubitka refleksa, u ekstremnim slučajevima paralize i smrti - upozorio je Čilkot.

Nekontrolisan unos magnezijuma dovodi do hipokalcemije, stanja koje može da izazve brojne zdravstvene probleme.

Riblje ulje

Omega-3 masne kiseline, u ribi i drugim namirnicama, važne su za zdravlje, bitne su za rad srca, krvne sudove, pluća, imuni i endokrini sistem. Američka Agencija za hranu i lekove navodi da je bezbedno uzimati do dva grama dodataka ribljeg ulja dnevno.

Čilkota kaže da najveći rizik kod ribljeg ulja nisu sami suplementi, već zagađivači iz vode koje ribe mogu da unesu, kao što su teški metali poput žive, olova i kadmijuma.

Metil-živa, jedan od najopasnijih oblika žive, uglavnom se uklanja iz dodataka ribljeg ulja tokom procesa prerade i prečišćavanja. 

Vitamin D

Vitamin D je neophodan za funkcionisanje imunog sistema, mišića i nerava, ima ključnu ulogu i u očuvanju zdravlja kostiju.

Preporučeni dnevni unos za odrasle osobe je 15 mikrograma, ne više od 100 mikrograma dnevno.

Profesor Čilkot objašnjava da je mala verovatnoća da se jave neželjeni efekti  kod osoba koje unose manje od 250 mikrograma dnevno, ali upozorava da je vitamin D potencijalno jedan od najrizičnijih suplemenata kada se uzima u veoma visokim dozama.

Prekomeran unos vitamina D može da poveća nivo kalcijuma u krvi, dovede do bolova, povišene temperature, drhtavice, povraćanja i gubitka telesne težine.

Vitamin C

Vitamin C je bitan za rad imunog sistema i apsorpciji gvožđa. Geralno se smatra bezbednim, predoziranje je veoma retko.

Odraslim osobama preporučuje se 75 do 90 miligrama dnevno, gornja granica je oko 2.000 miligrama dnevno.

Ipak doze veće od 2.000 miligrama vitamina C dnevno mogu da izazvu umor, probleme sa bubrezima i nedostatak vitamina B12. Poseban oprez savetuje se osobama koje imaju giht, cirozu jetre ili određene bolesti bubrega.

Izvor: businessinsider.com/ kurir. zdravlje.rs

Detoks jetre nije ono što mislite: Dijetolog otkriva koje namirnice zaista pomažu