Baltička dijeta – novi način ishrane za dugovečnost: Evo zašto je ovakav jelovnik dobar za srce i šećer u krvi
Baltička dijeta, poznata i kao zdrava nordijska ishrana, zasniva se na tradicionalnim namirnicama karakterističnim za Finsku, Švedsku, Norvešku, Dansku i Island. Njenu osnovu čine integralne žitarice poput raži, ovsa i ječma, obilje voća i povrća, naročito bobičastog i korenastog, mahunarke, masna riba poput lososa, haringe i skuše, kao i mlečni proizvodi sa manjim udelom masti.
Istovremeno se preporučuje ograničen unos crvenog i prerađenog mesa, slatkiša, zasićenih masti i industrijski prerađene hrane.
Kako izgleda jedan dan baltičke ishrane?
Ovaj plan je primer kako se principi baltičke dijete mogu prilagoditi namirnicama koje su lako dostupne i kod nas.
Doručak
- ovsena kaša kuvana u vodi ili mleku sa manjim udelom masti
- šaka borovnica, malina ili drugog sezonskog bobičastog voća
- kašičica mlevenog lana ili oraha
Užina
- jabuka ili kruška
- čaša jogurta sa manjim udelom masti
Ručak
- pečeni losos, skuša ili druga masnija riba
- kuvani ječam ili integralni pirinač
- salata od kupusa, šargarepe i cvekle začinjena biljnim uljem
Užina
- šaka neslanih badema ili lešnika
Večera
- čorba od sočiva ili pasulja
- parče integralnog raženog hleba
- zelena salata sa krastavcem i paradajzom
Za osobe koje žele jednostavniju varijantu, dovoljno je pridržavati se nekoliko osnovnih pravila:
- integralne žitarice najmanje 2–3 puta dnevno
- riba 2–3 puta nedeljno
- voće i povrće u svakom obroku
- mahunarke najmanje dva puta nedeljno
- crveno i prerađeno meso što ređe
- biljna ulja umesto putera i masti
Zdravstvene koristi
Brojna istraživanja ukazuju da ovakav način ishrane može imati pozitivan uticaj na zdravlje srca i metabolizam. Veća privrženost baltičkoj dijeti povezuje se sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2, kao i sa nižim nivoom LDL („lošeg“) holesterola, nižim krvnim pritiskom i lakšim održavanjem zdrave telesne težine.
Ipak, naučnici ističu da, iako su rezultati ohrabrujući, još nema dovoljno dokaza da bi se sa sigurnošću moglo tvrditi da je upravo ovaj način ishrane direktan uzrok svih uočenih zdravstvenih koristi.
Dobra vest je da nije neophodno živeti u nordijskim zemljama kako biste primenili principe baltičke dijete. Suština ovog obrasca ishrane nije u tačno određenim namirnicama, već u izboru kvalitetne, što manje prerađene hrane. To znači da prednost treba dati integralnim žitaricama umesto belom brašnu, češće birati ribu i mahunarke kao izvor proteina, svakodnevno jesti voće i povrće, koristiti biljna ulja bogata nezasićenim mastima i ograničiti unos prerađenog mesa, slatkiša i zasićenih masti.
Upravo ovi principi, koji su zajednički i drugim zdravim obrascima ishrane poput mediteranske dijete, mogu doprineti dugoročnom očuvanju zdravlja srca, krvnih sudova i metabolizma.
Izvor: news-medical.net/Zdravlje.Kurir.rs
