Da li su kosti zdrave samo ako ne bole: Studija otkriva još jedan bitan faktor pored kalcijuma i vitamina D

Verujemo da su kosti zdrave dok ne bole. Stručnjaci ipak objašnjavaju da nije sve uvek tako jednostavno. Kosti su živo tkivo koje se neprestano obnavlja, a ovaj proces u velikoj meri zavisi od načina svakodnevne ishrane.

Sve je više industrijskih namirnica, među kojima su proteinske pločice, aromatizovani jogurti, žitarice koje se reklamiraju kao dobre za zdravlje srca i zamrznuta gotova jela. Praktične su, dugo mogu da stoje i često se predstavljaju kao zdrav izbor.

Međutim, nova istraživanja ukazuju na to da veći unos ove ultra-prerađene hrane može neprimetno da oslabi nešto o čemu većina ljudi retko razmišlja: čvrstinu kostiju.

Ultra-prerađena hrana i zdravlje kostiju

Studija objavljena u časopisu The British Journal of Nutrition imala je za cilj da ispita da li je unos ultra-prerađene hrane povezan sa zdravljem kostiju kod ljudi, što do sada nije bilo dovoljno istraženo.

Analizirani su podaci 163.855 odraslih osoba uključenih u UK Biobank, jednu od najvećih dugoročnih baza zdravstvenih podataka na svetu. Učesnici su u proseku praćeni 12 godina, što je naučnicima omogućilo dovoljno dug period za posmatranje povezanosti između obrazaca ishrane i zdravlja kostiju.

Kako bi procenili unos ultra-prerađene hrane, učesnici su popunjavali upitnike o ishrani u kojima su navodili koliko često konzumiraju namirnice klasifikovane kao ultra-prerađene. Reč je o industrijski proizvedenim proizvodima koji se obično prave od rafinisanih sastojaka, aditiva, konzervansa i pojačivača ukusa.

Ne samo brza hrana i gazirana pića

Važno je napomenuti da ova kategorija obuhvata mnogo više od brze hrane i gaziranih pića. Mnoge namirnice koje se često smatraju „zdravim“ spadaju u ultra-prerađenu hranu, a među njima su:

žitarice za doručak
aromatizovani jogurti
grickalice i energetske pločice
instant ovsene kaše
pakovani pekarski proizvodi
zamrznuta gotova jela

Istraživači su zatim posmatrali dva ključna pokazatelja zdravlja kostiju.

Prvo su merili mineralnu gustinu kostiju (BMD) na nekoliko važnih delova tela, uključujući kukove, kičmu i celo telo. Mineralna gustina kostiju pokazuje čvrstinu i gustinu kostiju, a niže vrednosti povezane su sa većim rizikom od preloma.

Drugo, pratili su prelome zabeležene u bolničkim evidencijama, uključujući prelome kuka i sve druge vrste preloma.

Više ultra-prerađene hrane = slabije kosti

Učesnici su u proseku navodili da konzumiraju oko osam porcija ultra-prerađene hrane dnevno.

Osobe koje su konzumirale najveće količine ultra-prerađene hrane uglavnom su imale nižu mineralnu gustinu kostiju na nekoliko ključnih delova skeleta, uključujući:

vrat butne kosti, odnosno deo kuka
trohanter butne kosti, odnosno gornji deo butne kosti
lumbalni (donji) deo kičme
ukupnu gustinu kostiju celog tela

Praktično gledano, to znači da su njihove kosti bile manje guste i potencijalno krhkije.

Veći unos ultra-prerađene hrane takođe je bio povezan sa većim rizikom od preloma. Za svake dodatne 3,7 porcije dnevno, rizik od preloma kuka povećavao se za 10,5 odsto. Za poređenje, 3,7 porcija može da izgleda kao zamrznuto gotovo jelo, jedan keks i gazirano piće.

Povezanost je bila najizraženija kod mlađih od 65 godina i osoba koje su imale manju telesnu težinu, što ukazuje na to da bi određene grupe mogle da budu posebno osetljive.

Zašto ultra-prerađena hrana može uticati na čvrstinu kostiju?

Studija nije direktno ispitivala biološke mehanizme koji stoje iza ovih rezultata, ali nalazi su u skladu sa onim što znamo o ishrani i biologiji kostiju.

Kosti se neprestano razgrađuju i obnavljaju u procesu koji se naziva remodelovanje. Da bi taj proces pravilno funkcionisao, organizmu je potreban stabilan unos hranljivih materija kao što su kalcijum, magnezijum, kalijum, proteini i vitamin K.

Ultra-prerađena hrana često obezbeđuje mnogo kalorija, ali relativno malo ovih hranljivih materija koje podržavaju zdravlje kostiju.

Istovremeno, ishrana bogata ultra-prerađenom hranom često potiskuje iz jelovnika celovite namirnice, poput povrća, mahunarki, mlečnih proizvoda, orašastih plodova i ribe, koje prirodno obezbeđuju hranljive materije potrebne kostima.

Moguće je da ulogu imaju i dodatni faktori. Ultra-prerađena hrana obično sadrži više natrijuma, rafinisanih ugljenih hidrata i aditiva koji mogu uticati na metaboličko zdravlje i upalne procese.

Šta ovo znači za svakodnevnu ishranu?

Ova studija ne znači da iz svog života morate da izbacite svaku pakovanu namirnicu. Međutim, istraživanje potvrđuje korisnu perspektivu: važna je ukupna ravnoteža ishrane.

Osnova ishrane koju čine celovite i minimalno prerađene namirnice može da obezbedi organizmu hranljive materije potrebne za održavanje čvrstih kostiju.

Savet je da svakodnevnu ishranu upotpunimo lisnatim zelenim povrćem ili drugim vrstama povrća. Potreban je dovoljan unos kalcijuma, kojeg ima u jogurtu i mlečnim proizvodima. Naglasak je i na proteinima iz jaja, ribe, nemasne piletine i govedine. Za užinu se savetuju orašasti plodovi, semenke ili voće, umesto pakovanih grickalica.

Izvor: mindbodygreen.com/ zdravlje.kurir.rs

Vežbe koje spasavaju kosti: Fizioterapeut otkriva kako da uz malo napora zdravo starite