Riba je dobra za srce i nervni sistem, ali ima i tamnu stranu: Koje vrste sadrže najviše žive i ima li ih u Srbiji?

Riba važi za jednu od najzdravijih namirnica. Pojedine, posebno morske vrste ribe, odličan su izvor kvalitetnih proteina, esencijalnih omega-3 masnih kiselina, vitamina D i B12. Riba je blagotvorna za srce, krvne sudove i nervni sistem. Međutim, ima i svoju tamnu stranu, koja je u velikoj meri posledica ljudskog nemara.

Sve navedeno, kako objašnjavaju stručnjaci, ipak ne znači da bi sve vrste ribe trebalo da izbacimo iz ishrane. Bitno je da biramo određene vrste ribe kako bi se ograničila potencijalna izloženost ovom toksičnom metalu, kaže dijetetičarka Julija Zumpano.

Zašto je živa zdravstveni problem?

Živa je metal koji se prirodno nalazi u životnoj sredini, a može da se taloži u organizmu ako je unosimo u prevelikim količinama. Pri dovoljno visokoj izloženosti živi mogu nastati oštećenja nervnog sistema, bubrega i drugih organa. Posebno je zabrinjavajuće dejstvo metil-žive na razvoj nervnog sistema fetusa i dece.

Kod većine zdravih odraslih osoba povremena izloženost živom verovatno neće dovesti do zdravstvenih problema, kaže Zumpano. Organizam je u mogućnosti da eliminiše male količine ovog metala.

Međutim, dugotrajna konzumacija može da ima za posledicu zdravstvene probleme. Živa je posebno opasna tokom trudnoće, kod žena koje pokušavaju da zatrudne ili doje, kao i kod beba i male dece.

- Važno je da izloženost bude što manja. Ako unosite više nego što organizam može da podnese, dolazi do problema - navodi Zumpano.

Kako živa dospeva u ribu?

Živa dospeva u jezera, reke i okeane kroz prirodne procese, ali i zagađenjem. Kada se nađe u vodi, dospeva u lanac ishrane. Male ribe apsorbuju male količine žive. Veće ribe jedu veliki broj manjih riba, zbog čega se metal vremenom nakuplja u organizmu ovih većih vrsta ribe.

Veće vrste ribe koje duže opstaju u prirodi uglavnom sadrže više koncentracije žive, napominje Zumpano.

Koje vrste ribe imaju veće količine žive?

Nivo žive značajno se razlikuje. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) savetuje da izbegavamo neke vrste ribe zbog visokog nivoa žive.

To su: velika tuna (bigeye tuna), kraljevska skuša, koja nije u standardnoj ponudi marketa i specijalizovanih ribarnica u Srbiji. Kod nas se uglavnom koristi obična atlantska skuša.

Marlin je riba koja može da sadrži živu, a kod nas se uglavnom nalazi samo u bolje snabdevenim marketima. Žive može da ima i u mesu ajkule, koja se kod nas takođe retko nalazi u klasičnim prodavnicama. Ovog metala ima i u mesu morske sabljarke, koja ipak nije u širokoj upotrebi u Srbiji.

Koje ribe sadrže manje žive?

Da biste ograničili unos žive, birajte mesa ribe koje FDA svrstava u kategoriju „najbolji izbor“. Na listi su: inćuni, som, bakalar, pikša, haringa, polok, losos, sardine, tilapija i pastrmka.

Postoji i grupa riba koje su označene kao „dobar izbor“. One sadrže više žive od riba iz kategorije „najbolji izbor“, ali ih ne treba izbegavati. U ovu grupu spadaju: bela tuna (albakor), šaran, kirnja, halibut i mahi-mahi.

Kako da ograničite unos žive?

- Ne morate da se odreknete ribe i morskih plodova zbog žive, ali trebalo bi da vodite računa o količini koju konzumirate tokom jedne nedelje - navodi Zumpano.

Pored toga, pokušajte da menjate vrste ribe koje jedete. Umesto da svake nedelje jedete istu ribu, kombinujte različite vrste iz kategorija „najbolji izbor“ i „dobar izbor“. Na taj način smanjujete ponovljenu izloženost živi iz jednog izvora.

Savet je da na jelovniku što češće budu različite vrste ribe.

- Riba je jedna od namirnica sa najvećom nutritivnom vrednošću. Osim kvalitetnih proteina, sadrži i omega-3 masne kiseline dobre za zdravlje srca. Jedite ribu, ali pokušajte da izbegavate one vrste koje mogu da sadrže veće koncentracije žive -  savetuje Zumpano.

Izvor: health.clevelandclinic.org/ zdravlje.kurir.rs

Sardine ili tuna, šta je zdravije? Jedna ima više omega-3, druga proteina

Ipak, to ne znači da ribu treba izbaciti iz ishrane. Umesto toga, trebalo bi birati