Domaći džem od šljiva bez šećera: Kraljica voća u Srbiji čuva probavu i kosti

Sezona šljiva je u punom jeku, a ovo sočno voće osim što je ukusno, može da bude i deo zdrave i raznovrsne ishrane. Šljive su bogate vlaknima, vitaminima C i K, kalijumom i biljnim jedinjenjima sa antioksidativnim svojstvima.

Zbog sadržaja vlakana, šljive mogu da doprinesu urednijem pražnjenju creva, dok su suve šljive posebno poznate po tome što mogu da pomognu kod zatvora. Sadrže i vitamin C, vitamin K, kalijum i polifenole.

Neke studije ukazuju da redovan unos voća bogatog vlaknima i biljnim jedinjenjima može da bude koristan za zdravlje srca i krvnih sudova, dok šljive mogu imati i pozitivan uticaj na zdravlje kostiju. Ipak, one nisu zamena za terapiju kod osteoporoze ili drugih bolesti.

Kada je potreban oprez?

Iako većina ljudi može bez problema da jede šljive u umerenim količinama, preterivanje može izazvati nadimanje, gasove ili proliv. To je naročito moguće kod suvih šljiva, koje sadrže dosta vlakana i prirodnih šećera.

Osobe koje imaju određene vrste kamena u bubregu, posebno one povezane sa oksalatima, trebalo bi da se posavetuju sa lekarom o količini šljiva koju mogu da jedu. Oprez je potreban i kod osoba sa hroničnom bolešću bubrega, zbog sadržaja kalijuma.

Recept za domaći džem od šljiva

Sastojci:

- 2 kg zrelih šljiva
- 100 g šećera, po želji
- cimet, vanila ili rum, po ukusu

Priprema:

Šljive operite, prepolovite i uklonite koštice. Ako su veoma zrele i mekane, možete ih izgnječiti rukama, dok čvršće plodove isecite na manje komade. Stavite šljive u veću šerpu i kuvajte na tihoj vatri. Šećer možete dodati odmah ili ga potpuno izostaviti ako su plodovi dovoljno slatki.

Kuvajte uz povremeno mešanje, a kako se smesa bude zgušnjavala, mešajte češće kako džem ne bi zagoreo. Vreme kuvanja zavisi od sorte i zrelosti šljiva, pa je najbolje da gustinu proveravate tokom pripreme. Pred kraj možete dodati malo cimeta, vanile ili ruma za dodatnu aromu.

Koristite zagrejane tegle

Vruć džem sipajte u prethodno oprane i zagrejane tegle, a zatim ih dobro zatvorite odgovarajućim poklopcima.

Tegle možete ušuškati u ćebe ili peškire i ostaviti da se hlade oko 24 sata. Međutim, samo postepeno hlađenje nije zamena za konzervisanje ako džem planirate da čuvate duže vreme.

Tegle možete zagrejati u rerni na oko 100 °C približno 15 minuta, a zatim ih držati toplim do punjenja. Vreo džem pažljivo sipajte u zagrejane tegle, zatvorite odgovarajućim poklopcima i ostavite da se ohladi.

Za bezbedno čuvanje zimnice važno je koristiti čiste i neoštećene tegle i poklopce. Ako džem planirate da čuvate duže vreme, nemojte se oslanjati samo na postepeno hlađenje i stvaranje vakuuma, već koristite proverene postupke termičke obrade.

Tegle čuvajte na hladnom, tamnom i suvom mestu, a nakon otvaranja džem držite u frižideru.

zdravlje.kurir.rs